БЕЧ, 17. октобар 2024. – Економски раст на Западном Балкану умерено ће се убрзати током 2025, првенствено услед повећања потрошње и инвестиција, подстакнутих растом куповне моћи, према пројекцијама у Редовном економском извештају за Западни Балкан који је данас објавила Светска банка.
Светска банка предвиђа да ће укупни економски раст Албаније, Босне и Херцеговине, Косова, Северне Македоније, Србије и Црне Горе достићи 3,7% у 2025, што представља корекцију навише од 0,2 процентна поена у односу на пролећно издање овог извештаја. Очекује се да ће стопа раста у 2024. износити 3,3%, односно 0,1 процентни поен више него што је првобитно било процењено.
„Домаћи чиниоци и даље погодују умереном убрзању раста на Западном Балкану. Поред тога, на средњи рок, очекује се да ће постепени опоравак економске активности у Европској унији имати кључну улогу у подстицању извоза из овог региона,“ рекла је Изолина Роси, економисткиња Светске банке и главна ауторка извештаја. „Упркос позитивним изгледима, регион је и даље осетљив на више ризика, укључујући успорени глобални раст, поновно повећање инфлације, политичку неизвесност и екстремне временске догађаје,“ додала је она.
Табела 1. Изгледи за Западни Балкан, 2021-2026.
(Реални раст БДП-а по тржишним ценама у процентима)
„Економска интеграција кључни је покретач раста малих економија какве су оне на Западном Балкану,“ рекла је Шаоћинг Ју, директорка Светске банке за овај регион. „Да би поспешиле тај раст, ове државе би требало да унапреде трговинску размену унутар региона и са Европском унијом, скрате време чекања на граничним прелазима и интегришу своје платне системе. Поред тога, решавање демографских и изазова тржишта рада захтева јасну усредсређеност на развој људског капитала. Унапређење образовних и здравствених система је од пресудног значаја за прелазак са средњег на виши ниво дохотка,“ закључила је Ју.
Како скоро четвртина грађана земаља Западног Балкана тренутно живи у иностранству, боље управљање глобалном радном снагом са Западног Балкана могло би бити кључни покретач економског развоја у овом региону. Мада емиграција може довести до изазова попут недостатка радне снаге, постоје и јасне могућности да се миграције искористе за остварење економских предности.
Како се наводи у извештају, уз адекватно управљање, миграције могу смањити сиромаштво, подстаћи извоз и привући инвестиције, што у крајњем исходу доводи до стварања радних места и преноса знања. Примера ради, дознаке могу да побољшају финансијску ситуацију домаћинстава миграната. Са друге стране, повратак миграната који су у иностранству стекли напредне вештине може довести до „прилива мозгова“ у земље порекла, док атрактивност високих зарада у страним земљама може мотивисати оне који остају да стекну образовање и унапреде своје вештине.
Да би се миграције максимално искористиле за унапређење стања, у извештају се земљама Западног Балкана препоручује да усвоје неколико јавних политика:
- Развој програма обуке за стицање вештина и мобилности у партнерству са одредишним земљама и проширивање обима билатералних споразума о социјалном осигурању.
- Унапређење заштите за мигранте у току циклуса миграције како би се ублажили ризици са којима се могу суочити и мотивисати њихов повратак.
- Омогућавање преноса капитала, стручности и најнапреднијих технологија посредством припадника дијаспоре.
- Коришћење дигиталних алата и унапређење прикупљања података ради делотворног управљања миграцијама и усвајања јавних политика.
Више информација и претходна издања Редовног економског извештаја за Западни Балкан можете наћи на овде.
***
Контакти:
У Бечу: Филип Кохан, fkochan@worldbank.org
Београд: Гордана Филиповић, gfilipovic@worldbankgroup.org
Приштина: Лундрим Алиу, laliu1@worldbank.org
Скопље: Анита Божиновска, abozinovska@worldbank.org
Сарајево: Јасмина Хаџић, jhadzic@worldbank.org
Тирана: Ана Ђокутај, agjokutaj@worldbank.org
