Европа и Централна Азија: економска стабилност у условима успореног раста

ВАШИНГТОН, 17. октобра 2024. – Привредни раст економија у развоју региона Европе и Централне Азије стабилизује се након више криза, али на нивоима далеко испод оних забележених почетком прве деценије 21. века, наводи се у данас објављеном Економском извештају Светске банке за ову регију.

Очекује се да ће економски раст у овом региону опасти на 3,3% са 3,5% забележених у 2023, а затим се додатно успорити на 2,6% у 2025. години. Те вредности су знатно ниже од просечне стопе раста од 5,1 одсто регистроване од 2000. до 2009, али и испод нивоа потребног да би земље средњег дохотка у овом региону оствариле своју амбицију да достигну статус високог дохотка у року од једне до две генерације. Нижа инфлација наводи поједине централне банке да ове године почну са снижавањем својих референтних каматних стопа. Међутим, на пољу монетарне политике превладава опрез, услед забринутости да ценовни притисци не попуштају.

У извештају се позива на значајне реформе образовних система у читавом региону, а нарочито високог образовања, како би се обезбедили талентовани кадрови потребни за поновно убрзање економског раста и омогућавање конвергенције са земљама високог нивоа дохотка.

„Земље региона Европе и Централне Азије успешно су пребродиле недавне шокове које су донели висока инфлација, ефекти руског напада на Украјину и слаби раст у Европској унији, кључном извозном тржишту овог региона”, рекла је Антонела Басани, потпредседница Светске банке задужена за регион Европе и Централне Азије. „Да би се на дужи рок остварио снажнији раст продуктивности, за земље овог региона биће значајно да у великој мери побољшају квалитет како средњег тако и високог образовања, јер је оно кључно за унапређење људског капитала и креативности”, додала је Басани.

Привредни раст у економијама у развоју Европе и Централне Азије тренутно покреће лична потрошња, и то због раста зарада, државних трансфера домаћинствима и пада инфлације. Приливи дознака такође су премашили износе регистроване пре пандемије, тако да и они још увек подстичу економски раст на Западном Балкану и Јужном Кавказу, као и у Централној Азији.

Туризам је још једна светла тачка у причи о расту овог региона, јер је број долазака иностраних туриста превазишао ниво забележен пре пандемије. У Турској је током прве половине ове године остварено скоро 30% више долазака туриста него у истом периоду 2018. и 2019. Опоравак извоза робе је, пак, мање приметан због успоравања привреде у Европској унији.

У Украјини ће обимна штета услед напада Русије на ову земљу и значајног поремећаја снабдевања електричном енергијом вероватно успорити раст са прошлогодишњих 5,3% на 3,2% у овој години и 2% у 2025. У Русији се очекује да ће рестриктивнија монетарна политика и све строжа ограничења производних капацитета и радне снаге успорити раст са 3,6% у 2023. на 3,2% у овој години и 1,6% у 2025.

Раст у Турској, другој по величини економији овог региона после Русије, вероватно ће се успорити на 3,2% ове године са 5,1% забележених у 2023. због даљег ребалансирања економије након експанзије вођене првенствено потрошњом, као и нормализације монетарних и фискалних политика. И раст инвестиција значајно се успорио због смањења јавних улагања, раста трошкова задуживања и додатног хлађења активности у грађевинарству.

Улагање у образовање ради унапређења људског капитала и подстицања раста

Извештај доноси и посебну анализу значаја талентоване радне снаге и њене пресудне улоге као покретача економског раста, у којој се закључује да квалитет образовања опада у овом кључном тренутку у коме се бројне земље региона већ суочавају са битним изазовима на пољима демографије и људског капитала. Становништво многих земаља убрзано стари, а поједини делови региона и даље бележе ниске стопе учешћа у радној снази, посебно када је реч о женама.

„Највећи потенцијал за подстицање дугорочног раста у овој регији лежи у унапређењу образовања, и то нарочито високог”, рекао је Ивајло Изворски, главни економиста Светске банке за регион Европе и Централне Азије. „Ако квалитетно образовање поставе као приоритет и пруже подршку целоживотном учењу, земље овог региона могу побољшати ангажовање талентованих радника и спречити траћење њиховог потенцијала, као и подстаћи одрживи економски раст и развој”, закључио је он.

У извештају се наводи да се широм региона бележе високе стопе уписа за све нивое образовања. Проблем лежи у квалитету образовања, који је у претходних неколико година погоршан. Резултати тестова које са 15-годишњим ученицима средњих школа спроводи Програм за међународно оцењивање ученика (ПИСА) бележе значајан пад током претходне деценије. Разлике у квалитету основног и средњег образовања нарочито су приметне када је реч о ђацима из социјално угрожених средина.

Високо образовање бележи још слабије резултате него основно и средње. Земље из других региона са сличним квалитетом основног и средњег образовања или сличним нивоом дохотка по глави становника имају успешније универзитете. Примера ради, само девет институција из ове регије налази се на списку 500 најбољих светских универзитета коју објављује публикација Times Higher Education.

Међу недостацима система вишег образовања су застарели наставни програми и планови, недостатак улагања у опрему и инфраструктуру, неадекватно управљање и несклад између образовања и потреба тржишта рада. Да би се решили ти изазови, биће потребно унапредити стварање људског капитала кроз убрзање реформе планова и програма, и то нарочито за групу предмета природних и техничких наука и математике (тзв. STEM), побољшати квалитет високог образовања и ангажовати већи број боље обучених наставника и професора.