ВАШИНГТОН, 5. октобар 2023. – Пројектована стопа економског раста за 2023. на тржиштима у настајању и економијама у развоју региона Европе и Централне Азије повећана је на 2,4%, наводи се у данас објављеном Економском извештају Светске банке за овај регион.
Јачање раста одражава позитивније пројекције за ратом погођену Украјину, али и за Централну Азију, као и за отпорност потрошње у Турској и привредни раст у Русији који бележи стопу већу од очекиване услед раста државне потрошње на војску и социјалне трансфере. Искључујући Русију и Украјину, у 2023. се предвиђа привредни раст региона за 3%. Упркос томе, раст је и даље слабији у поређењу са дугорочним просеком из периода пре избијања пандемије. У целини, очекује се да ће у 2023. економски раст у половини земаља Европе и Централне Азије бити спорији или скоро непромењен у односу на 2022.
У 2024. и 2025. очекује се раст по стопи од 2,6% годишње због слабије експанзије у Европској унији (ЕУ) – највећем трговинском партнеру овог региона – високе инфлације, рестриктивнијих услова финансирања и негативних ефеката руске инвазије на Украјину.
„Преклапање шокова који су последица руског напада на Украјину, кризе трошкова живота и климатских ризика ствара енормне изазове за Европу и Централну Азију“, рекла је Антонела Басани, потпредседница Светске банке задужена за регион Европе и Централне Азије. „Биће неопходан нов приступ како би ове земље поновно оживеле раст продуктивности, оствариле боље економске и социјалне резултате, унапредиле отпорност и убрзале напоре усмерене на декарбонизацију економије“, закључила је Басани.
Негативни ризици оптерећују будуће изгледе тржишта у настајању и економија у развоју Европе и Централне Азије. Висока инфлација може остати присутна у условима појачане колебљивости глобалних робних тржишта и раста цена енергената. Растућа ограничења у приступу изворима финансирања могу довести до веће нестабилности и рестриктивности на глобалним финансијским тржиштима. Привредни раст је од 2020. до 2024. слабији него у било ком другом петогодишњем периоду од 1990. наовамо, а могао би и додатно да успори.
„Фискални дефицити су ове године углавном непромењени, иако су државе раније планирале да спроведу фискалну консолидацију након значајног повећања јавне потрошње у претходних неколико година услед пандемије ковида и кризе трошкова живота“, изјавио је Ивајло Изворски, главни економиста Светске банке за регион Европе и Централне Азије. „Растући трошкови које изазивају старење становништва, веће отплате камата, улагања неопходна ради ублажавања климатских промена и прилагођавања на њих, као и потреба за отклањањем последица других истовремених криза вршиће притисак несмањеног интензитета на државне буџете“, додао је он.
Економија Украјине ће ове године највероватније остварити раст од 3,5% након контракције од 29,1% забележене у 2022, години у којој је Русија извршила инвазију на ову земљу, и то захваљујући стабилнијем снабдевању електричном енергијом, расту државне потрошње, наставку подршке донатора, бољој жетви и преусмеравању дела извоза преко западних граница те државе.
У Турској се ове године очекује раст од 4,2%, што одражава смањену неизвесност у погледу јавних политика и отпорност потрошачке тражње. Међутим, темпо раста ће се у 2024. и 2025. вероватно успорити на просечних 3,5% уз хлађење домаће тражње услед повећања каматних стопа и постепене фискалне консолидације. У Русији, раст државних расхода и отпорност потрошње вероватно ће довести до раста од 1,6% у 2023, након чега ће се ова стопа снизити на 1,3% у 2024. и 0,9% у 2025. због ограничених капацитета и успоравања потрошачке тражње.
У Централној Азији се ове године очекује јачање раста на 4,8%, након чега би, према пројекцијама, стопа раста у 2024. и 2025. требало да се задржи на просечних 4,7%, и то под претпоставком да дође до успоравања инфлације.
Насупрот томе, пројекције указују на вероватно успоравање раста на Западном Балкану на 2,5% у овој години, после чега се очекује њено повећање на 3,3% у 2024. и 2025, чему ће допринети ублажавање инфлаторних притисака, постепени опоравак извоза и повећани јавни расходи на инфраструктурне пројекте које подржавају донатори. Потрошња је током 2023. остала отпорна у Албанији и Македонији, на Косову, као и у Црној Гори, услед позитивног утицаја опоравка туризма, али је доживела пад у Босни и Херцеговини, Северној Македонији и Србији због слабије извозне тражње у ЕУ.
Снажнија трговинска размена и већи приливи новца и људи настављају да подстичу економску активност у појединим економијама, и то нарочито у земљама Централне Азије и Јужног Кавказа. Јерменија, Грузија и Таџикистан већ другу годину за редом бележе највише стопе раста у овом региону.
