ВАШИНГТОН, 30. март 2021. године – Економије растућих и земаља у развоју у региону Европе и Централне Азије ове године ће према очекивањима остварити раст од 3,6 процената, захваљујући опоравку извоза и стабилизацији цена индустријских производа, што делимично неутралише поновно распламсавање пандемије крајем 2020. године и скорашње избијање нових случајева, наводи се у најновијем, данас објављеном издању aжурираног извештаја Светске банке за регион.
Умерен раст у 2021. години уследиће након контракције од 2 процента у 2020. због поремећаја проузрокованих КОВИД-ом. Економски пад је био мањи од предвиђеног услед опоравка Турске, који је био снажнији од предвиђеног, и отпорности Русије, као две највеће привреде у региону. Опоравак индустријске производње, повећана извозна тражња, веће цене роба и фискална и монетарна подршка допринели су остваривању оваквог резултата. Најтеже су погођене привреде које у великој мери зависе од услуга и туризма, имајући у виду да су мере социјалног дистанцирања и ограничења кретања довеле до трајнијег слабљења.
Очекује се да ће стопа регионалног раста достићи 3,8 процената у 2022. години, како ефекти пандемије буду постепено слабили а трговина и инвестиције убрзавале раст. Овакви изгледи су ипак веома неизвесни и раст може бити нижи уколико ишчезавање пандемије потраје дуже него што се очекује; постоје кашњења у вакцинацији, услови екстерног финансирања се погоршавају услед глобалног раста каматних стопа или погоршања сентимента инвеститора, као и услед геополитичких тензија.
Очекује се да ће пандемија избрисати макар пет година раста прихода по глави становника у неколико привреда у региону и повећати број сиромашних, у великој мери услед губитка радних места. У целости, упркос опоравку раста, опоравак бруто домаћег производа (БДП) по глави становника у региону је блажи и испод тренда пре пандемије.
"Пандемија и даље баца сенку на економску активност у Европи и Централној Азији. Међутим, док се креатори политика хватају у коштац са краткорочним ефектима на здравље, образовање и привреду, требало би да уграбе прилику да се позабаве дугорочним изазовима подстицања продуктивности, изградње живахнијег приватног сектора, унапређења институција и преласка на зеленије и инклузивније привреде, са мањом емисијом угљеника", каже Ана Бјерде, Потпредседница Светске банке за Европу и Централну Азију.
Од фундаменталног значаја за постизање ових дугорочних развојних циљева је добра управа. Пандемија је нагласила потребу за добром управом, имајући у виду значајну улогу коју су владе широм света одиграле у ублажавању утицаја вируса на здравље, привреду и друштво. Мере су се кретале од ограничења кретања ради контроле ширења заразе до програма вакцинације, пакета помоћи ради заштите појединаца и привредних субјеката од економских последица пандемије као и разраду метода виртуелног учења за више милиона деце школског узраста.
У Европи и Централној Азији, добра управа додатно добија на значају имајући у виду историјски велику улогу коју владе играју у обликовању привреда. Државни расходи у региону представљају скоро 40 процената привреде, а владе запошљавају више од четвртине најобразованијих и најпродуктивнијих радника у региону, при чему жене чине 57 процената запослених у јавном сектору. Улога владе у земљама у региону ће вероватно даље расти наредних година, превасходно услед потребе за ширењем здравствене и дугорочне неге популације која стари, као и подршке јавности интервенцијама владе на смањењу неједнакости и, у светлу КОВИД-а, унапређењу система здравства и образовања.
У посебној анализи на тему "Информације, дигитализација и добра управа у Европи и Централној Азији", извештај анализира потенцијалну улогу информација и дигитализације у унапређењу управе у региону.
"Да би се ефикасно бавили изазовима које је наметнуо КОВИД-19, унапређење управе добија на још већем значају у региону", каже Асли Демиргич-Кунт, главна економисткиња Светске банке за Европу и Централну Азију. "Дигитална технологија и информациона револуција нуде потенцијал за повећање ефикасности, транспарентности, оперативности и поверења грађана, што у целости директно унапређује квалитет управе."
Информацијама и подацима се постављају темељи за квалитетније доношење одлука, оптимизацију рада државних органа и делотворнију расподелу ресурса, док дигитализација омогућава јачање ових процеса и доприноси већој ефикасности и транспарентности.
Да би се појачао утицај информационе револуције, поред унапређења дигитализације јавног сектора неопходна је и координација између децентрализованих информационих система појединачних институција.
Квалитет управе у све већој мери зависи од степена коришћења дигиталних алата и примене технологије ради унапређења управљања, пружања услуга и свеукупног капацитета државе. Државе би требало да примене и подстицајне мере којима ће поспешити увођење и прилагођавање информационих система у јавној управи.
Информациона револуција и дигитализација такође пружају шансу за јачање поверења кроз подстицање ефикасне сарадње између влада и цивилног друштва. Један од најперспективнијих механизама за унапређење поверења и легитимитета су Отворени подаци, чијом применом се снижавају трансакциони трошкови прикупљања, анализе и објављивања података о јавном сектору и омогућава свеобухватнији увид у квалитет управе. Пружање отвореног приступа подацима владе би такође могло да помогне у спречавању ширења дезинформација и погрешних информација преко друштвених мрежа. Подстицање директних механизама за повратне информације између грађана и владе не само да унапређује пружање јавних услуга, већ такође и гради поверење и легитимитет.
Извештај можете преузети овде.
За више информација о претходним издањима Економског извештаја за шири регион, кликните овде
