Вашингтон, 7. октобра 2020. - Растуће економије и привреде земаља у развоју региона Европе и централне Азије доживеће ове године пад активности од 4,4 процента, што представља најгору рецесију од глобалне финансијске кризе 2008, наводи се у данас објављеном новом издању Економског извештаја Светске банке за овај регион.
Опоравак економске активности очекује се 2021. године, у распону од 1,1 одсто до 3,3 одсто. Овакава прогноза и даље је веома неизвесна, уз ризик лошијег исхода.
Темпо опоравка зависи од трајања пандемије корона вируса (COVID-19), расположивости и дистрибуције вакцина као и размера побољшања глобалне трговине и инвестиција. Као резултат, раст у региону може бити слабији од очекиваног у случају погоршања пандемије.
„У овако изазовним временима, земље Европе и централне Азије морају се планирати за период након тренутних криза и припреме за снажан постпандемијски опоравак“, каже Ана Бјерде, потпредседница Светске банке за Европу и централну Азију. ‚‚То значи оснаживање управе, побољшање инвестиционе климе, као и подстицање иновација и дигиталног развоја. Знатне и континуиране инвестиције у квалитетно образовање и здравство биће посебно значајно."
Очекује се да пандемијом подстакнут пад економске активности у 2020. повећа сиромаштво у свим земљама региона. Уз границу сиромаштва од 3,2 долара на дан, додатних 2,2 милиона људи могло би да западне у сиромаштво. Уз границу сиромаштва од 5,5 долара на дан, која се обично користи као дефиниција за земље које по правилу припадају групама са вишим средњим дохотком, чак 6 милиона људи могло би постати сиромашно.
Пандемија је негативно утицала и на образовање и здравство у региону. Вирус је већ убио хиљаде људи, а неки од оних који су се опоравили имаће дуготрајне здравствене последице. Затварање школа може довести до губитака у учењу који је еквивалентан трећини пуне школске године и вероватно ће појачати неједнакости, угрожавајући више студенте из осиромашених средина.
Закључак посебне анализе у извештају је да кључ снажног опоравка у региону лежи у побољшању приступа и квалитетном терцијарном образовању као и смањењу здравствених ризика за одрасле. И док земље у региону пружају релативно добро основно образовање и здравствене услуге, према Индексу људског капитала (енг. Human Capital Index) Светске банке, потребно је више учинити за појединце и неке земље ради успеха у будућности.
„Пуко преживљавање је недовољно, као што је недовољно завршити само основно образовање. Одрасли треба да остану здрави, активни и продуктивни за цео живот,“ каже Асли Демиргич-Кунт, главна економисткиња Светске банке за Европу и централну Азију. ‚‚Посебно је важно смањити здравствене ризике од гојазности, пушења и прекомерног конзумирања алкохола који могу да угрозе активно и продуктивно старење, док институције вишег образовања треба да припремају студенте за изазове данашњег тржишта рада."
У целом региону, више од 18 процената становништва је гојазно, готово 23 процента периодично прекомерно конзумира алкохол и готово 26 процената су пушачи. Ови здравствени ризици посебно су изражени у источној Европи и Русији, где је очекивани животни век најнижи у региону. Учесталост ових ризика не само да повећава изгледе за развој стања као што су кардиоваскуларне болести, већ и за смртност и здравствене последице инфективних болести као што је Ковид-19.
Квалитетно више образовање од изузетног је значаја да би људи остали конкурентни на тржиштима рада која се брзо мењају. Побољшање система вишег образовања у земљама западног Балкана, источне Европе, јужног Кавказа и централне Азије помогло би им да задрже висококвалификовану радну снагу у јеку континуираног одлива становништва.
Родни јаз у образовању и здравству широм региона је ограничен, а тамо где постоји, углавном фаворизује жене. У ствари, у извештају се истиче да управо мушкарци треба да хватају корак у области основног и вишег образовања. Ипак, у свим земљама, присуство женa у науци, технологији, инжењерству и математици (СТЕМ) знатно је ниже него присуство мушкараца. Ово има важне импликације, пошто особе са терцијарним дипломама у СТЕМ дисциплинама имају веће изгледе за посао и већу зараду.
Велике родне разлике постоје и када је реч о конзумирању дувана и алкохола, а обе навике су далеко присутније код мушкараца. Као резултат таквих навика, стопа смртности је већа код мушкараца него код жена у целом региону, посебно у Русији и источној Европи.
Затварање родног јаза за мушкарце у основном и вишем образовању, повећање професионалних амбиција жена и развој интервентних мера као што је подизање пореза на алкохол и дуван како би се смањила учесталост пушења и прекомерног конзумирања алкохола међу мушкарцима су најважнији изазови, истиче се у извештају.
Пандемија коронавируса и пратеће мере за сузбијање њених ефеката имају снажан утицај на српску привреду, за коју се очекује улазак у рецесију са пројектованим падом БДП-а од 3 одсто u 2020. Опоравак, спорим темпом, започеће 2021. године. Србија треба да ради даље на отклањању препрека за раст приватног сектора које су последица слабе управе и бирократије, наводи се у извештају.
