Ovaj članak je objavljen na Koha.net 8. marta 2024. Ana Frutero je viši ekonomista u Odeljenju Svetske banke za siromaštvo i jednakost, a Masimiliano Paoluči je Upravnik Svetske banke za Kosovo i Severnu Makedoniju.
Dok svet slavi Međunarodni dan žena, ključno je razmisliti o postignutom napretku i preprekama koje tek treba da se prevaziđu na putu ka rodnoj ravnopravnosti. Poslednjih godina, Kosovo je imalo značajni napredak, posebno u obrazovanju i zdravstvenoj zaštiti, što signalizira pozitivnu putanju. Međutim, i dalje postoje značajni izazovi, posebno u oblasti zapošljavanja i političkog predstavljanja.
Jedno od najhitnijih pitanja sa kojima se žene na Kosovu suočavaju je ogromna nejednakost u mogućnostima zapošljavanja. Dok postižu, u proseku, više standarde visokog obrazovanja u poređenju sa muškarcima, žene se i dalje susreću sa preprekama u pristupu kvalitetnom zaposlenju. Mnoge se nađu gurnute na nesigurne, nisko plaćene poslove, održavajući ekonomsku nejednakost. Zajedno sa tradicionalnim rodnim normama koje dodeljuju odgovornosti nege prvenstveno ženama, put do zaposlenja sa punim radnim vremenom i dalje je opstruiran.
Kosovo se može pohvaliti pravnim okvirom koji podržava rodnu ravnopravnost. Međutim, razlika između zakonodavstva i implementacije tek treba da se premosti. Nedostaci u primeni podrivaju efikasnost zakona dizajniranih da zaštite prava i mogućnosti žena.
Sa značajnim izuzetkom nekoliko žena na najvišim rukovodećim pozicijama, kao što su predsednica Republike Kosovo i nekoliko ministara u sadašnjoj vladi, i uprkos povećanom učešću, žene su nedovoljno zastupljene u rukovodećim ulogama u svim sektorima. Ovaj nedostatak različitosti ne samo da lišava žene mogućnosti, već i ometa društveni napredak, jer različito rukovodstvo podstiče inkluzivnije upravljanje i poslovnu praksu.
Rešavanje ovih izazova zahteva višestruki pristup, od jačanja mehanizama za sprovođenje postojećih zakona o rodnoj ravnopravnosti do povećanja učešća žena u radnoj snazi. Promovisanje učešća žena u ekonomskim sektorima visoke vrednosti može ojačati njihovo ekonomsko osnaživanje. Ovo zahteva ne samo inicijative za obrazovanje i obuku, već i stalne napore da se stvore uslovi za rad žena i, paralelno, napore da se dovedu u pitanje društvene norme koje ograničavaju izbor karijere žena.
Štaviše, poboljšanje pristupa brizi o deci i usklađivanje obrazovnog rasporeda sa radnim vremenom može olakšati učešće žena u radnoj snazi. Poboljšan pristup finansijskim resursima i podrška ženama preduzetnicama su takođe ključni za podsticanje ekonomske nezavisnosti.
U zaključku, dok je Kosovo napravilo značajne korake ka rodnoj ravnopravnosti, uporni izazovi zahtevaju stalne napore svih zainteresovanih strana. Davanjem prioriteta sprovođenju zakona, promovisanjem ekonomskog osnaživanja, jačanjem političke zastupljenosti i izazivanjem društvenih normi, Kosovo može nastaviti da napreduje ka pravednijem i inkluzivnijem društvu za sve svoje građane. Međunarodni dan žena služi kao podsetnik na posao koji tek treba da se obavi i na kolektivnu odgovornost za stvaranje budućnosti u kojoj rodna ravnopravnost nije samo težnja već i realnost.
