Сигурност права својине на Западном Балкану доприноси привредном расту и отварању радних места

Џенана Хоџић је директорка фирме АП Ателиер, предузећа за производњу намештаја из босанскохерцеговачког града Тешња. Ова компанија се специјализовала за канцеларијске и комерцијалне столице и други намештај. Од свог оснивања 2015. године, АП Ателиер бележи значајан раст и сада запошљава 107 људи у два погона. Та експанзија постала је могућа када је ова фирма успешно купила и укњижила још једну парцелу за додатне производне и складишне капацитете, а тај поступак је поједноставио Пројекат регистрације некретнина који је спровела Светска банка.

„Недавно смо купили, легализовали и пренели власништво над приближно 5.000 квадрата новог земљишта близу нашег постојећег погона”, каже Џенана. „Морамо да проширимо своје капацитете јер наши клијенти захтевају више наших производа,“ објашњава она.

Повезивање информација о земљишту са другим геопросторним подацима, примера ради кроз регистре објеката и непокретности, као и спровођење мера са циљем да се корисницима поједностави приступ, сада омогућавају предузетницима у Босни и Херцеговини попут Џенане да једноставније стекну и укњиже некретнине. Захваљујући улагањима у модернизацију катастра и унапређење информатичке инфраструктуре, која је подржала Светска банка, јавне услуге постале су доступније, транспарентније и ефикасније. Сва ова побољшања доводе до нових прилика на хипотекарним и тржиштима кредита, али истовремено јачају пословно окружење, чиме омогућавају предузетницима да се усредсреде на иновације и свакодневно пословање.

„Кад купите некретнину, неопходно је ефикасно управљати документацијом да бисте могли да наставите са инвестицијом. То вам омогућава да што пре покренете пословање, отплатите кредите и почнете да остварујете добит”, закључује Џенана. „Када се нови погон сагради, преселићемо се у наш сопствени простор, чиме ћемо уштедети закупнину. То ће нам омогућити да уложимо у квалитетнију опрему, запослимо више радника, проширимо лепезу производа и испунимо захтеве клијената”, наводи она.

Дигитализација штеди предузетницима време и труд

Један успешан начин да се поједностави „папирологија” јесте дигитализација, која процесе засноване на папирним документима претвара у дигиталне системе, чиме се поједностављује администрација, скраћују кашњења и побољшава доступност – а ова трансформација је у Србији већ у току. Марија Стоиљковић, земљорадница из Смедерева, града у источној Србији, желела је да брзо укњижи своје наслеђено имање. Својина над земљом омогућава јој да се пријави за пољопривредне субвенције којима може да унапреди своје газдинство, и то нарочито на пољу воћарства.

„Дигитализација нам је све поједноставила. Нема више бескрајног шетања ходницима са гомилама папира и формулара”, присећа се Марија. „Сада, док скувам кафу, са три клика све је завршено”, наводи она.

Кроз Пројекат унапређења земљишне администрације у Србији успостављена је савремена информатичка инфраструктура путем које се управља евиденцијама о непокретностима за преко 85% ове земље. Треба нагласити да је усвајањем интернет технологија значајно смањено време обраде предмета у катастру Србије, при чему је просечно време потребно за укњижење сведено са 48 дана на мање од четири.

„Када је дигитализација почела, била сам мало неповерљива. Мислила сам да ће то бити компликовано. Међутим, испоставило се да је лако, брзо и једноставно!”, говори Марија. „Ово је породична фирма, па смо оклевали да се ширимо због сложене папирологије и времена које је она захтевала. Сада када је поступак поједностављен, разматрамо даљи раст у блиској будућности,“ додаје она.

Унапређивање свести

И Косово је уложило значајна средства у унапређење својих евиденција о некретнинама, што је било пресудно за економски развој ове земље у протеклих 15 година.

Сектор промета земљишта и некретнинама на Косову доживео је од 2011. значајне промене уз подршку Светске банке и других партнера. Кроз Пројекат катастра непокретности и геопросторне инфраструктуре, који финансира Међународна развојна асоцијација (ИДА), ажурирани су подаци о земљишту на 15% територије Косова – у областима у којима живи највећи део становника и где је концентрисана економска активност – док је време потребно за обављање трансакција смањено за 65%.

Ове активности доносе корист косовским предузетницама. Ајше Тершана, некадашња начелница катастарске службе у Штимљу, малој сеоској општини на Косову, наводи да је пре 2014. укњижење заједничке имовине супружника било скоро непознато.

Захваљујући циљаним кампањама унапређења свести, спровођених на основу података, жене су до завршетка пројекта биле укњижене као власници на скоро петини свих некретнина продатих у Штимљу, чиме је откључан потенцијал предузетница – који је од пресудног значаја за подстицање привредног раста и иновација.

Надовезујући се на успех овог приступа, Светска банка сарађује са државним органима Косова и склапа партнерства са организацијама грађанског друштва како би унапредила свест од значају неометаног уживања имовине.

Партнерство Светске банке са Босном и Херцеговином, Косовом и Србијом ради модернизације евиденција о непокретностима траје већ 20 година и довело је до унапређења власништва над некретнинама, што је од кључног значаја за јачање пословних окружења ових земаља. Настављајући активности на дигитализацији услуга, смањењу оптерећења привредника и унапређењу свести о законским правима, ове земље повећавају ефикасност тржишта некретнина и оспособљавају мала и средња предузећа да отварају нова радна места и остварују раст.