6. DECEMBAR 2023 – ZANZIBAR, TANZANIJA
Vaše ekselencije – predsedniče Samija, predsedniče Mvindži – velika mi je čast biti sa vama danas. Hvala vam na toploj dobrodošlici i gostoprimstvu koje su obe vaše vlade ukazale svakom od nas.
Pre nego što počnem, želeo bih da izrazim saučešće vama i zajednicama pogođenim poplavama pre nekoliko dana. Budite sigurni da će Svetska banka biti uz vas tokom oporavka i obnove.
Prilikom svog osnivanja, Međunarodno udruženje za razvoj je bilo zaduženo za jednostavnu, ali plemenitu misiju – da podigne životni standard i stvori trenutak za rast u zemljama u razvoju.
Ali pejzaž sa kojim se danas suočavamo je daleko složeniji: opadajući napredak u našoj borbi protiv siromaštva, egzistencijalna klimatska kriza, nesigurnost hrane, krhkost, oporavak od pandemije i sukobi koji dotiču živote izvan linija fronta.
Savršena oluja isprepletanih izazova koji povećavaju nejednakost.
U međuvremenu, u narednih 10 godina, 1,1 milijarda mladih širom globalnog juga postaće radno sposobni odrasli ljudi. Ipak, u istom periodu i istim zemljama, od nas se očekuje da otvorimo samo 325 miliona radnih mesta... Cena nečinjenja je nezamisliva.
Ali kako se možemo nadati da ćemo postići čak i adekvatan napredak dok 600 miliona ljudi u Africi – od kojih 36 miliona živi ovde u Tanzaniji – još uvek nema pristup pouzdanoj struji?
Jednostavno rečeno: ne možemo.
Da bismo se suočili sa ovim isprepletanim razvojnim izazovima, naša jedina opcija je da odgovorimo agresivno, istovremeno i sveobuhvatno.
Zato smo usvojili novu viziju: Stvoriti svet bez siromaštva – na planeti koja je pogodna za život.
Ovom vizijom smo proširili doseg Svetske banke, a iste motivacije zahtevaju da proširimo obim IDA.
Mnogi od vas su došli sa istom posvećenošću cilju. To je ono što me je nateralo da budem ovde i zajedno započnem ovo putovanje ponovnog osmišljavanja koncesionih finansija.
To će biti teško, ali ako zaista želimo da podstaknemo promene i pomognemo zemljama u njihovim razvojnim ciljevima, ne možemo to samo da poželimo – moramo se boriti za to.
Moramo da pređemo sa projekata na platforme, moramo da repliciramo i povećamo uspeh, treba da krademo besramno i delimo neprimetno.
Na primer, ne tako davno sam posetio grad u Nigeriji gde je IDA pomogla u finansiranju sistema mini-mreže. Struja koju je proizvela omogućila je malim poljoprivrednicima da rade svoj posao za upola kraće vreme, omogućila je prodavcima da prihvate digitalna plaćanja, a dijabetičarima dala redovan pristup insulinu kontrolisanom klimom.
I – sa novim prihodima koji pritiču zajednici – škola je dobila novi krov, ulične svetiljke su poboljšale bezbednost, a upis u učionice se povećao.
To je prava snaga električne energije. Ali ovo je samo jedan primer, želim da vidim 100.000 – 200.000 – još pola miliona. Ove pogodnosti i mogućnosti ne bi trebalo da budu za dobrostojeće ili srećne – ili ovu zajednicu, a ne onu.
Trebalo bi da budu za sve…
Zbog toga smo – sa 5 milijardi dolara iz IDA – na zadatku da isporučimo pouzdanu, pristupačnu, obnovljivu električnu energiju za 100 miliona Afrikanaca pre 2030.
Ali naša ambicija ima cenu.
Istina je da pomeramo granice ovog važnog koncesionog resursa i nikakav kreativni finansijski inženjering neće nadoknaditi činjenicu da nam je potrebno više sredstava.
Ovo mora da podstakne svakog od nas da sledeće dopunjavanje IDA bude najveće svih vremena.
Potrebni su nam svi – donatori, akcionari i filantropije – da se pojačaju, pridruže nam se i donesu svoju ambiciju u ovu borbu, inače potencijal IDA nikada neće biti realizovan.
Ali promena kojoj težimo ne može se samo kupiti.
Moramo se reformisati da bismo bili brži i efikasniji.
Moramo poboljšati mapu evolucije Svetske banke i učiniti IDA pristupačnijom i razumljivijom.
I moramo da zadržimo fokus na našem cilju da budemo bolji partneri i da ostvarimo veći uticaj.
To je otežano kada od vlada kojima služimo zahtevamo – često sa ograničenim kapacitetom – da se kreću kroz neprozirnu mrežu prilagođenih fondova, od kojih svaki ima jedinstvene procese primene, individualne standarde i varijabilne alokacije. Ovo preplavljuje zemlje, otežava planiranje i skreće pažnju sa uticaja.
Na kraju krajeva, odložen razvoj je uskraćen razvoj.
Ako bismo mogli da stvorimo manje fondova sa više fleksibilnosti, pojednostavimo naše standarde ili unesemo uniformnost u proces prijave – možemo da vratimo vreme.
Postoje i druge reforme zdravog razuma koje možemo zajedno da sprovedemo.
Tokom poslednjih 10 godina, broj stavki u IDA koje smo tražili da izmerimo porastao je sa 120 na više od 1.000. Kao rezultat toga, naš tim i vlade troše više vremena pokušavajući da obeleže polje nego mi dajući rezultate.
Zbog toga Grupacija Svetske banke rekonstruiše našu korporativnu tablicu rezultata iz temelja sa pogledom na uticaj – koliko je devojaka otišlo u školu, koliko ljudi je dobilo posao, koliko smo emisija gasova staklene bašte izbegli.
Ako možemo da proširimo fokus na rezultate na IDA, možemo skrenuti pažnju sa papira i fokusirati se na projekte i ljude.
Postizanje ovih reformi zahtevaće više od svakog od nas. Na sreću, odgovor na ove izazove je ugrađen u naše poreklo.
Posle Breton Vudsa, američki ministar finansija Morgentau je primetio da je Svetska banka rešenje za jedan od najzahtevnijih problema. Ali, rekao je i da je rešenje omogućeno jer su ga „mogli pronaći samo dobra volja, razum i iskrenost svih naroda“.
To je isti duh koji se sada od nas traži.
U naredna dva dana imaćemo priliku da razmislimo o putu IDA i da se iznova reafirmišemo njenim osnivačkim principima. Zajedno ćemo ponovo zamisliti šta bi IDA mogla da postane i šta bismo mogli da postignemo kao rezultat.
Imaćemo priliku da se posvetimo viziji koja je pokrenula stvaranje IDA—vizije sveta u kome siromaštvo nije prepreka ljudskom potencijalu, već sveta u kome svaki pojedinac ima priliku da napreduje.
To je putovanje na kojem mi je drago što sam s vama.
Hvala vam.
Poslednje ažuriranje: дец 6, 2023
