Европа и Централна Азија: убрзати раст кроз предузетништво, усвајање технологија и иновације

ВАШИНГТОН, 23. април 2025. – Привредни раст економија у развоју Европе и Централне Азије вероватно ће се успорити, наводи се у данас објављеном Економском извештају Светске банке за овај регион. Према садашњим проценама, у овом региону се у 2025. и 2026. очекује раст од 2,5%, и то услед слабије екстерне тражње и успоравања привредне активности у Русији.

Раст широм овог региона стабилизовао се у 2024. на нивоу од 3,6%, чему је допринела приватна потрошња, заједно са осетним повећањем реалних зарада, прилива дознака и задуживања потрошача, што је све надоместило слабију екстерну тражњу проузроковану ниском стопом раста у Европској унији.

Значајна повећања цена хране и услуга довела су до више инфлације, која је у фебруару 2025. порасла на међугодишњих 5% са 3,6% средином 2024. Ово недавно убрзање инфлације навело је више централних банака да повећају референтне каматне стопе или одложе даљу релаксацију монетарне политике.

„Иако су земље Европе и Централне Азије прошле године успеле да очувају стабилан раст, одржавање тог раста постаје све изазовније услед глобалне неизвесности, геоекономске фрагментације и ниских стопа експанзије кључних трговинских партнера”, рекла је Антонела Басани, потпредседница Светске банке задужена за регион Европе и Централне Азије. „Да би се на дужи рок остварила снажнија економска експанзија, од пресудног је значаја да земље овог региона убрзају структурне реформе на домаћем терену којима се подстичу развој динамичнијег и иновативног приватног сектора, предузетништво и усвајање нових технологија”, додала је Басани.

Централна Азија ће вероватно ове и наредне године понети титулу подрегиона са најбржим растом, иако се током 2025. и 2026 предвиђа успоравање раста на 4,7%, услед слабијег раста сектора нафте у Казахстану, као и смањења обима извоза и нормализације прилива дознака.

На Јужном Кавказу се у 2025. и 2026. предвиђа просечна стопа раста од 3,5%, што ће бити последица даљег смањења ефеката преливања из посредовања у трговини и прилива радне снаге и капитала.

Очекује се да ће на раст у другим деловима региона утицати неизвесне трговинске политике, повећане препреке за трговину и посредни ефекти преливања из ланаца снабдевања у еврозони. Према пројекцијама, стопа раста на Западном Балкану опашће на 3,4% у 2025. и 2026, док би Централна Европа требало да забележи тек минимално повећање, на 2,7%.

Пројекције за Русију указују на снижење стопе раста на 1,3% у 2025. и 2026. Раст у Турској ће вероватно у 2025. и 2026. остварити скромни опоравак до нивоа од 3,3%, иако ће остати нижи од свог дугорочног тренда јер ће екстерна тражња и даље бити слаба, а економско ребалансирање ће се наставити. Раст у Украјини ће у 2025. вероватно опасти на 2%.

У овом извештају представљена је и посебна анализа могућности за повећање раста у тренутном изазовном глобалном окружењу, у којој се наглашава значај динамичног приватног сектора. Државе би требало да улажу више у иновације, спроводе реформе којима се подржавају младе компаније, продубљују финансијска тржишта и повећавају улагања у истраживање и развој, али да се истовремено и усмеравају на усвајање глобалних технологија и привлачење стручних знања и капитала.

Да би земље овог региона које тренутно остварују средњи доходак прешле у категорију високог дохотка, њихове привреде морају постати динамичније. Земље које су успешно достигле статус високог дохотка то су учиниле захваљујући предузетничкој динамици и иновацијама и тај раст би требало да одрже користећи технологију, стручна знања и капитал како би унапредиле раст продуктивности унутар самих компанија.

„Иновације и експериментисање у привреди од пресудног су значаја за јачање продуктивности и предуслови за остваривање и задржавање статуса високог дохотка”, рекао је Ивајло Изворски, главни економиста Светске банке за регион Европе и Централне Азије. „Земље овог региона које сада остварују средњи доходак могу достићи висок ниво дохотка ако њихове фирме буду расле, уводиле иновације и такмичиле се на тржишту. Иако свака земља мора да пронађе свој сопствени приступ за поновно покретање раста, подстицање иновација и омогућавање предузетничке динамике од пресудног су значаја”, закључио је он.

У извештају се заступа став да је, уместо у читав сектор малих и средњих предузећа (МСП), потребно улагати у младе и иновативне компаније јер управо оне стварају нова радна места. Такве мере би требало подржати унапређењем приступа изворима финансирања, и то нарочито дугорочном и предузетничком капиталу. У овом региону не постоји довољно финансирања зато што су предузетнички капитал и капитално финансирање и даље на неадекватном нивоу развоја.

Јачање конкуренције од кључног је значаја да би се таквим динамичним фирмама омогућило да се пробију. У овом региону послује превише малих предузећа ниске продуктивности, док су велике компаније малобројне изван сектора државних предузећа, која често доминирају тржиштима и гуше предузетничку динамику.

Потребне су и политике којима се подстиче усвајање иновација и нових технологија у привреди, као што су обимнији и боље циљани подстицаји за истраживање и развој, како би се фирмама помогло да постану продуктивније и иновативније. Многа предузећа у овом региону тренутно у пословању прибегавају прерасподели ресурса и раде као производни погони иностраних компанија уместо да развијају своје сопствене технологије.

На крају, улагање у људски капитал пресудно је за привлачење и задржавање радника са високим нивоом вештина и предузетника, као и за стварање прилика за унапређење вештина кроз обуку.