БЕОГРАД, 17. децембар 2024. – Србија може да одржи свој економски раст и отвори нова радна места уколико улаже у отпорност на климатске промене и декарбонизацију, наводи се у данас објављеном Извештају Групе Светске банке о климатским променама и развоју за Србију.
У извештају се истиче да Србија треба да уложи 9,5 милијарди долара током наредне деценије како би заштитила људе и имовину од штетних и растућих утицаја поплава, клизишта, суша, топлотних таласа, шумских пожара и земљотреса. Ова улагања, еквивалентна износу од око 0,5 одсто БДП-а годишње, могу помоћи Србији да боље контролише утицаје климатских промена на безбедност воде и енергије, пољопривреду, саобраћај и путну инфраструктуру. Без тих улагања, привреда земље би се до 2050. године могла смањити за најмање 15 одсто као последица климатских катастрофа.
„Предности које доносе таква улагања ће далеко надмашити трошкове. Улагања ће помоћи у заштити људи и имовине, али и утрти пут за раст запослености, додати нове вештине и створити веће трговинске могућности, посебно у зеленим секторима, на пример, у производњи електричне опреме за индустрију ветра,“ рекао је Никола Понтара, шеф Канцеларије Светске банке у Србији. „А са додатним улагањима од 10,4 милијарде долара у наредних 25 година, Србија би такође могла да постигне свој нето нулти циљ до 2050. године.“
Постизање нето нултог циља захтева постепено укидање угља и изградњу соларних капацитета, капацитета ветра, хидро капацитета и природног гаса, уз истовремену електрификацију транспорта и побољшање енергетске ефикасности у грејању и индустрији. Улагање у климатско прилагођавање и декарбонизовану привреду биће од кључног значаја за отпоран и чист развој српске привреде. Штавише, извештај наводи да 85 одсто инвестиција у декарбонизацију привреде може доћи из приватног сектора у адекватном регулаторном окружењу.
„Приватни сектор Србије је позициониран тако да може да предводи транзицију земље ка зеленијој привреди, подстичући иновације и улагања у обновљиве изворе енергије, енергетску ефикасност и одрживи развој,“ рекао је Николас Маркије, регионални менаџер ИФЦ за Западни Балкан. „Уз адекватан регулаторни оквир, ови напори могу премостити јаз у финансирању климатских промена и отворити могућности за одрживију будућност.“
Пут ка климатској отпорности и угљенично неутралној економији захтева сложене трансформације које комбинују улагања са даљом реформом финансијског сектора како би био приступачнији за мала предузећа и стартап компаније, развој зеленог тржишта дуга, побољшања у образовању и обуци, као и поједностављене прописе, већу транспарентност и мање државне интервенције у различитим индустријама.
За више информација и за преузимање целог извештаја, кликните овде.
