БЕЧ, 17. јул 2024. – Шест економија Западног Балкана треба заједно да уложе најмање 37 милијарди долара током наредне деценије како би адекватно заштитиле грађане и имовину од све већих штетних утицаја климатских промена, закључак је регионалног Извештаја о климатским променама и развоју (CCDR) Светске банке који је објављен данас.
Спровођење адекватних мера у циљу одговора на климатске промене могло би донети огромну корист Западном Балкану, региону који чине Албанија, Босна и Херцеговина, Косово, Северна Македонија, Србија и Црна Гора. Ова улагања помогла би да се избегну губици људских живота, имовине и продуктивности, али и да се подстакне привредни раст.
Изостанак акције није опција за регион, пошто је већ под снажним утицајем климатских промена. Примера ради, током протекле деценије поплаве су непосредно погодиле два милиона људи, а њихови ефекти ће се додатно погоршавати са појавом све екстремнијих падавина. Све већу претњу представљају и шумски пожари, којих је 2021. забележено преко 1.500, што одговара повећању од 21% током протекле деценије. Суше негативно утичу на пољопривредну производњу, а топлотни таласи доприносе загађењу ваздуха и тако изазивају хиљаде превремених смрти годишње на Западном Балкану.
„Климатске промене јасна су претња за економски развој Западног Балкана“, рекла је Шаоћинг Ју, директорка за Западни Балкан у Светској банци. „Трошкови инвестирања у прилагођавање су значајни. Међутим, добра вест је да су користи од тих улагања још веће. Ако се припремимо за климатске ризике, можемо спасити животе, сачувати локалне заједнице и подстаћи привредни раст“, додала је она.
Према проценама Светске банке, улагања у прилагођавање на климатске промене доносе значајне приносе, и то нарочито у економијама нижег и средњег нивоа дохотка, где се за сваки уложени долар оствари корист у вредности од око четири долара.
Поред тога, земље Западног Балкана треба да смање своје емисије гасова са ефектом стаклене баште да би остале конкурентне, унапредиле енергетску сигурност и привукле страна улагања. Па ипак, постизање климатске неутралности до 2050, у складу са циљевима Европске уније, захтевало би додатна улагања од 32 милијарде долара.
Емисије гасова са ефектом стаклене баште могуће је свести на нулу на нивоу читаве привреде до 2050. ако би постројења на соларну енергију, енергију ветра и хидроенергију могла да произведу више од 95 одсто укупне енергије, што би представљало значајно повећање у односу на садашњи проценат од једне трећине укупне енергије произведене из ових извора.
Поред тога, неопходна је и декарбонизација сектора грађевинских их објеката кроз улагања у енергетску ефикасност. Надаље, и сектор саобраћаја мора доживети далекосежну трансформацију кроз смањење тражње за возилима, усвајање одрживијих видова превоза и прелазак на електрична возила.
У извештају се наглашава да значајан део потребних средстава може доћи из приватног сектора. Међутим, да би биле у стању да мобилишу приватна улагања, земље Западног Балкана морају да обезбеде стабилно регулаторно окружење и атрактивна финансијска тржишта како би подстакле компаније да искористе прилике које пружа ова транзиција.
„Прилагођавање на климатске промене од кључне је важности да би земље Западног Балкана могле у што већој мери да искористе свој потенцијал и подстакну снажан, одржив развој“, рекао је Никола Маркије, регионални менаџер Међународне финансијске корпорације (IFC) за Западни Балкан. „За то ће од пресудног значаја бити учешће приватног сектора. У овом извештају приказана је јасна и правовремена путања за остварење нултог нивоа емисија уз истовремено старање о заштити локалних заједница и остварењу економских користи од ове зелене транзиције“, појаснио је Маркије.
У извештају CCDR за Западни Балкан представљено је неколико препоручених јавних политика које ће омогућити овом региону да до 2050 оствари климатску неутралност. Те препоруке су подељене на три категорије јавних политика:
- Хоризонталне: успешно прилагођавање на климатске промене и ублажавање њихових ефеката захтева повезивање институција у циљу спровођења активности у овим областима. Примера ради, нужно је основати посебне државне органе или комисије усредсређене на климатске промене, а националне обавезе у погледу климатских промена требало би да представљају основу за решавање свих климатских питања.
- Прекограничне: сарадња између земаља кључна је значаја за отклањање климатских ризика који надилазе географске границе. Јачање регионалних институција неопходно је да би се омогућила координације на пољима као што су системи за рано упозоравање, заједничко управљање ресурсима и хармонизација енергетских система.
- Циљане: одговор на конкретне потребе осетљивих заједница нужно је за делотворну примену решења и спровођење јавних политика. Међу циљаним политикама су реформе образовања и обуке како би се унапредили мобилност радне снаге и активности на усвајању климатски паметних пракси.
Група Светске банке помаже државама да ограниче емисије гасова са ефектом стаклене баште и изграде отпорност на екстремне временске прилике. Група је себи поставила амбициозан циљ да до 2025. определи 45% свог финансирања за климатске активности, при чему ће средства бити равномерно расподељена на ублажавање последица климатских промена и прилагођавање на њих. Током фискалне 2023. и 2024, Група Светске банке обезбедила је скоро 1,2 милијарде долара за финансирање климатских активности на Западном Балкану.
Извештаји о климатским променама и развоју
Извештаји о климатским променама и развоју Светске банке представљају нови основни дијагностички алат који обједињује питања климатских промена и развоја. Они помажу државама да као приоритете поставе најделотворније активности којима се могу смањити емисије гасова са ефектом стаклене баште и унапредити прилагођавање на климатске промене, али истовремено и остварити шири развојни циљеви. За израду тих извештаја, познатих и по скраћеници CCDR, користе се подаци и налази ригорозних истраживања и у њима се утврђују најефикаснији начини за смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште и осетљивости на климатске промене, укључујући и трошкове и изазове, али и предности и прилике које климатске активности доноси. У извештајима се предлажу конкретне, приоритетне активности којима се пружа подршка одрживој транзицији ка нискоугљеничној економији. Као јавни документи, извештаји CCRD за циљ имају да информишу државне органе, грађане, приватни сектор и развојне партнере и омогуће свим актерима да се укључе у решавање развојних и климатских питања. Извештаји CCDR ће се користити за припрему других основних дијагностичких студија, активности у појединачним земљама и операција Групе Светске банке, а служиће и као подршка привлачењу средстава и директног финансирања за спровођење климатских активности са значајним утицајем.
Контакти:
У Бечу: Филип Кохан (Filip Kochan), fkochan@worldbank.org
Београд: Гордана Филиповић, gfilipovic@worldbankgroup.org
Приштина: Љундрим Аљиу (Lundrim Aliu), laliu1@worldbank.org
Скопље: Анита Божиновска, abozinovska@worldbank.org
Сарајево: Јасмина Хаџић, jhadzic@worldbank.org
Тирана: Ана Ђокутај (Ana Gjokutaj), agjokutaj@worldbank.org
