ВАШИНГТОН, 11. априла 2024. – Економска активност на тржиштима у настајању и економијама у развоју у региону Европе и Централне Азије вероватно ће се успорити ове године, будући да на изгледе за раст регије негативно утичу слабија глобална економија, рестриктивне монетарне политике, успоравање привреде у Кини и ниже цене сировина, наводи се у данас објављеном Економском извештају Светске банке за овај регион.
Привредни раст у овом региону вероватно ће се ове године успорити на 2,8%, након значајног повећања на 3,3% из 2023. које је уследило пошто су се привреде како Русије тако и ратом погођене Украјине вратиле на пут раста, као и услед снажнијег опоравка у Централној Азији. Према очекивањима, регионални привредни раст остаће вероватно суштински непромењен и у 2025. години.
Бројне препреке чине ове изгледе неизвесним. Неочекивано спор опоравак кључних трговинских партнера, нарочито у еврозони, рестриктивне монетарне политике и погоршање геополитичких кретања могли би додатно да оптерете раст у читавом региону.
„Земље Европе и Централне Азије и даље су суочене са бројним кризама које посебно отежава изазовно глобално окружење раста“, рекла је Антонела Басани, потпредседница Светске банке за регион Европе и Централне Азије. „Поновно покретање раста продуктивности кроз подстицање пословне динамичности привреде и унапређење отпорности на ризике које носе климатске промене може помоћи да се заштите грађани овог региона, али и да се убрза економски раст“, додала је Басани.
Успорени раст додатно ће одложити опоравак региона од последица недавних шокова, укључујући и напад Русије на Украјину који и даље траје, пандемију и кризу трошкова живота из 2022.
Инфлација је опала брже него што се претходно очекивало на тржиштима у настајању и економијама у развоју Европе и Централне Азије, првенствено услед оштрог пада глобалних цена енергената и хране. Средња годишња стопа инфлације мерене индексом потрошачких цена у овом региону снижена је у фебруару 2024. на 4,2% са 15% забележених почетком 2023. Па ипак, криза трошкова живота из 2022. и даље утиче на домаћинства, и то упркос прошлогодишњем порасту реалних прихода.
У Украјини се ове године очекује успоравање темпа опоравка на 3,2% са 4,8% из 2023, што одражава слабију жетву и упоран мањак радне снаге. Економски изгледи ове земље и даље зависе од подршке донатора и трајања руске агресије. Према недавним проценама Светске банке и њених партнерских институција, трошкови обнове и опоравка Украјине порасли су на 486 милијарди долара, што је преко два пута више од предратне величине украјинске економије из 2021.
И у Турској се ове године такође предвиђа слабљење раста, и то на 3% - што је најнижа стопа још од 2009, ако се изузму године пандемије – пошто се очекује да ће мере макроекономске консолидације ограничити домаћу тражњу. Пад цена нафте на светском тржишту снизиће изгледе широм Централне Азије, где ће се раст успорити на 4,1% ове године са процењених 5,5% из 2023.
Најновији извештај садржи и посебно поглавље о искоришћењу потенцијала приватног сектора. У њему се наводи да су економски развој у овом региону до сада карактерисали транзиција од планске ка тржишној привреди, реализација обимних и дубоких структурних реформи и избијање приватне иницијативе у први план као главног покретача раста и просперитета.
За непуне три деценије, 12 земаља овог региона приступило је Европској унији. Преображај тих држава у тржишне економије интегрисане у ЕУ, са робусним институцијама и структурама производње, упућује на значајне домете реформи у појединим земљама ове регије, међу којима неке сада остварују висок ниво дохотка.
„Приватни сектор у неким земљама региона суочен је са препрекама које му ограничавају могућности за раст и увођење иновација“, рекао је Ивајло Изворски, главни економиста Светске банке за регион Европе и Централне Азије. „Поспешивање пословне динамичности привреде захтеваће суочавање са више изазова, међу којима су унапређење конкурентског окружења, смањење учешћа државе у привреди, драстично јачање квалитета образовања и повећање доступности финансијских средстава за привреднике“, додао је он.
Напори за јачање конкуренције и слободе тржишта требало би да се усмере на смањење баријера за улазак на тржиште и поједностављење изласка са њега за непродуктивне фирме. Значајно присуство државних предузећа такође представља битну препреку за стварање окружења у коме ће приватне компаније пословати равноправно.
Приватне фирме суочене су и са неадекватно образованом радном снагом и значајним јазовима вештина, који представљају битна ограничења за раст. На кратак рок не помажу ни високе стопе емиграције младих и радника са потребним вештинама. Боље образована радна снага повезује се са вишом стопом продуктивности и може довести до више иновација.
Маса банкарских кредита одобрених приватном сектору релативно је мала и није се повећавала током претходне деценије. Да би убрзале раст продуктивности и повећале иновације, фирме морају имати приступ дугорочним изворима финансирања.
