Žene uživaju samo dve trećine zakonskih prava koja uživaju muškarci
VAŠINGTON, 4. mart 2024—Globalni rodni jaz za žene na radnom mestu daleko je veći nego što se mislilo, pokazuje inovativni novi izveštaj Grupacije Svetske banke. Kada se uzmu u obzir pravne razlike koje uključuju nasilje i brigu o deci, žene uživaju manje od dve trećine prava muškaraca. Nijedna zemlja ne pruža jednake mogućnosti ženama — čak ni najbogatije ekonomije.
Najnoviji Izveštaj o ženama, biznisu i zakonu nudi sveobuhvatnu sliku prepreka sa kojima se žene suočavaju pri ulasku u globalnu radnu snagu i doprinosu većem prosperitetu – za sebe, svoje porodice i svoje zajednice. On proširuje obim svoje analize, dodajući dva indikatora koji mogu biti kritični u otvaranju ili ograničavanju mogućnosti za žene: sigurnost od nasilja i pristup uslugama brige o deci. Kada se te mere uključe, žene u proseku uživaju samo 64% pravne zaštite koju čine muškarci – mnogo manje od prethodne procene od 77%.
Rodni jaz je u praksi još veći. Po prvi put, studija Žene, biznis i zakon ocenjuje jaz između zakonskih reformi i stvarnih rezultata za žene u 190 ekonomija. Analiza otkriva šokantan jaz u implementaciji. Iako zakoni na snazi podrazumevaju da žene uživaju otprilike dve trećine prava muškaraca, zemlje su u proseku uspostavile manje od 40% sistema potrebnih za punu primenu. Na primer, 98 ekonomija je donelo zakone koji nalažu jednaku platu za žene za rad jednake vrednosti. Ipak, samo 35 ekonomija – manje od jedne od pet – usvojilo je mere transparentnosti plata ili mehanizme sprovođenja za rešavanje jaza u platama.
Efikasna primena zakona o jednakim mogućnostima zavisi od adekvatnog okvira podrške, uključujući snažne mehanizme sprovođenja, sistem za praćenje rodnih razlika u platama i dostupnost zdravstvenih usluga za žene koje prežive nasilje.
„Žene imaju moć da podstaknu globalnu ekonomiju koja se raspršuje“, rekao je Indermit Gill, glavni ekonomista Grupacije Svetske banke i viši potpredsednik za ekonomiju razvoja. „Ipak, širom sveta diskriminatorni zakoni i praksa sprečavaju žene da rade ili započinju posao ravnopravno sa muškarcima. Smanjenje ovog jaza moglo bi povećati globalni bruto domaći proizvod za više od 20% – što bi u suštini udvostručilo globalnu stopu rasta u narednoj deceniji – ali reforme su usporile do puzanja. VBL 2024 identifikuje šta vlade mogu da urade da ubrzaju napredak ka rodnoj ravnopravnosti u poslovanju i zakonu.”
Nedostatak implementacije naglašava koliko teškog rada predstoji čak i za zemlje koje uvode zakone o jednakim mogućnostima. Togo je, na primer, bio izuzetan među podsaharskim ekonomijama, donoseći zakone koji ženama daju otprilike 77% prava koja su dostupna muškarcima – više od bilo koje druge zemlje na kontinentu. Ipak, Togo je do sada uspostavio samo 27% sistema neophodnih za punu implementaciju. Ova stopa je prosečna za podsaharske ekonomije.
Godine 2023. vlade su bile odlučne u unapređenju tri kategorije zakonskih reformi jednakih mogućnosti — plata, roditeljskih prava i zaštite na radnom mestu. Ipak, skoro sve zemlje su se pokazale loše u dve kategorije koje se prvi put prate – pristup brizi o deci i bezbednost žena.
Slabost je najveća u bezbednosti žena – gde je globalni prosečan rezultat samo 36, što znači da žene uživaju jedva trećinu potrebne pravne zaštite od nasilja u porodici, seksualnog uznemiravanja, dečjih brakova i femicida. Iako 151 ekonomija ima zakone koji zabranjuju seksualno uznemiravanje na radnom mestu, samo 39 ih ima zakone koji to zabranjuju na javnim mestima. Ovo često sprečava žene da koriste javni prevoz da idu na posao.
Većina zemalja takođe ima loše rezultate za zakone o brizi o deci. Žene provode u proseku 2,4 sata više dnevno na neplaćeni rad na nezi nego muškarci — veliki deo na brizi o deci. Proširenje pristupa brizi o deci ima tendenciju da poveća učešće žena u radnoj snazi za oko 1 procentni poen u početku – a efekat se više nego udvostruči u roku od pet godina. Danas samo 78 ekonomija — manje od polovine — pruža određenu finansijsku ili poresku podršku roditeljima sa malom decom. Samo 62 ekonomije — manje od trećine — imaju standarde kvaliteta koji regulišu usluge brige o deci, bez kojih bi žene mogle dvaput da razmisle o odlasku na posao dok imaju decu na brizi.
Žene se takođe suočavaju sa značajnim preprekama u drugim oblastima. U oblasti preduzetništva, na primer, samo svaka peta ekonomija nameće rodno osetljive kriterijume za procese javnih nabavki, što znači da su žene u velikoj meri isključene iz ekonomske prilike od 10 triliona dolara godišnje. U oblasti plata, žene zarađuju samo 77 centi za svaki dolar plaćen muškarcima. Jaz u pravima se proteže sve do penzije. U 62 privrede, godine u kojima muškarci i žene mogu da odu u penziju nisu iste. Žene imaju tendenciju da žive duže od muškaraca, ali zato što primaju nižu platu dok rade, uzimaju slobodno vreme kada imaju decu i odlaze ranije u penziju, u starosti imaju manje penzije i veću finansijsku nesigurnost.
„Hitno je nego ikada ubrzati napore za reformu zakona i donošenje javnih politika koje osnažuju žene da rade i započinju i razvijaju preduzeća“, rekla je Tea Trumbić, glavni autor izveštaja. „Danas jedva polovina žena učestvuje u globalnoj radnoj snazi, u poređenju sa skoro tri od svaka četiri muškarca. Ovo nije samo nepravedno - to je rasipno. Povećanje ekonomskog učešća žena je ključ za pojačavanje njihovog glasa i oblikovanje odluka koje se direktno na njih odnose. Zemlje jednostavno ne mogu priuštiti da polovinu svog stanovništva izbace sa strane.”
