ВАШИНГТОН, 6. април 2023. – Економска активност у региону Европе и Централне Азије ове године вероватно ће остати нижа под утицајем последица напада Русије на Украјину, упорно високе инфлације и рестриктивнијих услова финансирања, наводи се у данас објављеном најновијем издању Економског извештаја Светске банке за овај регион.
У овом тренутку се очекује да економски раст региона у 2023. буде 1,4%, што је значајно више од претходно претпостављених 0,1%. Та позитивна, мада значајно смањена економска активност у 2023. одражава нешто блажу контракцију руске економије и побољшане изгледе за Украјину. Према очекивањима, раст у региону повећаће се на просечних 2,7% у 2024. и 2025. уз попуштање инфлације, опоравак домаће тражње и побољшање спољашњег окружења.
Услед наглог пораста потрошачких цена, и то нарочито хране и енергената, средња годишња стопа инфлације достигла је крајем 2022. на тржиштима у настајању и земљама у развоју Европе и Централне Азије 15,9%, што представља највиши ниво у протеклих 20 година као и највишу стопу забележену међу свим регионима у развоју. Инфлација је у земљама Европе и Централне Азије у просеку износила мање од 4% пре него што је почела да расте 2021.
Будући изгледи су и даље крајње неизвесни. Раст у 2023. може бити слабији ако дође до даље ескалације рата изазваног нападом Русије на Украјину, наставка раста цена хране и енергената или убрзаног повећања каматних стопа широм света или у региону, као и ако се изненадно промени правац прилива капитала у овај регион. На раст се могу одразити и недавна дешавања у банкарском сектору појединих развијених економија.
Према пројекцијама, економија Украјине ће ове године остварити раст од 0,5% након шокантног пада од 29,2% из 2022. године када је Русија извршила инвазију на ову земљу. Иако је економска штета коју Украјина трпи због агресије огромна, поновно отварање лука на црноморској обали Украјине и обнављање трговине житарицама, као и значајна донаторска помоћ, пружиће ове године подршку економској активности. Недавне процене Светске банке говоре да су трошкови обнове и опоравка Украјине сада достигли 411 милијарди долара, што је више него двоструко већи износ од укупне вредности економије Украјине из 2021, пре избијања рата.
У Турској су 6. фебруара 2023. забележена два разорна земљотреса која су, према проценама Светске банке, изазвала непосредну штету од око 34,2 милијарде долара, односно 4% БДП-а ове земље из 2021. Стварни трошкови неопходни да се задовоље све потребе за опоравком и обновом могли би бити двоструко већи од износа саме непосредне штете. Када се у предвиђања укључи и утицај недавних земљотреса, за 2023. се пројектује стопа раста од 3,2%, која ће се у периоду од 2024. до 2025 повећати на просечних 4,2% као резултат државне подршке домаћинствима и улагања везаних за обнову.
Узимајући у обзир успорени привредни раст и високу инфлацију, извештај садржи и поглавље са посебним освртом на кризу трошкова живота у коме се разматра утицај високе инфлације на животни стандард грађана региона.
„Инфлација умањује реалну вредност прихода појединаца – а висока инфлација има далеко већи утицај на најсиромашније него на најбогатије сегменте становништва“, казао је Ивајло Изворски (Ivailo Izvorski), главни економиста Светске банке за регион Европе и Централне Азије. „Како би се боље заштитиле осетљиве групе и подстакао раст, при изради јавних политика у обзир би требало узети различите ефекте инфлације на популације са различитим приходима и користити прецизније показатеље за мерење стварних трошкова које због високих цена трпе најсиромашнији“, додао је Изворски.
Владе земаља региона су на кризу трошкова живота одговориле социјалном помоћи и субвенцијама, које су између осталог подразумевале мораторијум на раст цена енергената, смањење цена јавног превоза и ограничење цена електричне енергије и природног гаса за домаћинства и привреду.
Резултати анализе представљени у извештају, међутим, указују на неједнак терет кризе трошкова живота. Утврђено је да је инфлација за најсиромашнијих 10% грађана била за 2 процентна поена виша него за најбогатијих 10%. Та разлика је премашила 5 процентних поена у појединим земљама региона као што су Молдавија, Црна Гора и Северна Македонија.
Ако се при дефинисању јавних политика не буду узеле у обзир разлике у стопама инфлације са којима се суочавају домаћинства, подршка осетљивим групама лако може бити неадекватна, а такве мере се могу показати како неефикасним, тако и недовољно делотворним, наводи се у извештају. Аутори препоручују примену не само стандардних индекса потрошачких цена (ИПЦ) већ и других мерила како би се прецизније утврдили стварни трошкови живота најсиромашнијих грађана. То је од пресудног значаја за израду бољих јавних политика усмерених на подстицање раста и смањење сиромаштва.
