ВАШИНГТОН, 4. октобар 2022. – Рат у Украјини који је тренутно у току умањује изгледе за економски опоравак након пандемије за економије растућих и земалја у развоју у региону Европе и централне Азије, наводи се у данас објављеном Ажурираном економском извештају Светске банке за регион.
Економска активност остаће у дубокој депресији током следеће године, са минималним очекиваним растом од 0,3% током 2023. године, пошто шокови изазвани ценама енергије и даље утичу на регион. Међутим, регион је до сада боље поднео ефекте руске инвазије на Украјину него што се раније предвиђало. Очекује се смањење регионалне економске активности за 0,2% ове године, одражавајући раст изнад очекивања у неким од највећих економија у региону и опрезно проширење подстицајних програма из ере пандемије које ће спровести неке владе.
Овогодишњи очекивани пад украјинске економије сада је пројектован на 35%, иако је економска активност погођена уништавањем производних капацитета, оштећењем пољопривредног земљишта и смањеном понудом радне снаге, јер се процењује да је више од 14 милиона људи расељено. Према недавним проценама Светске банке, потребе за опоравком и реконструкцијом у друштвеним, производним и инфраструктурним секторима износе најмање 349 милијарди америчких долара, што је више од 1,5 пута више од величине украјинске предратне привреде у 2021. години.
„Руска инвазија на Украјину изазвала је једну од највећих избегличких криза и нанела тежак ударац животима људи и привреди“, каже Ана Бјерде, потпредседница Светске банке за регион Европе и централне Азије. „И док се рат беспотребно наставља, Украјини је и даље потребна огромна финансијска подршка за пројекте опоравка и реконструкције који би могли брзо да се покрену.“
Рат наставља да слаби глобалну економију кроз значајне поремећаје у трговини и шоковима које изазивају цене хране и горива, што доприноси високој инфлацији и последичном пооштравању услова глобалног финансирања. Активност у еврозони, највећем економском партнеру за економије растућих и земаља у развоју у региону Европе и централне Азије значајно се погоршала у другој половини 2022. године, због нарушених ланаца снабдевања, повећаних финансијских притисака и пада поверења потрошача и предузећа. Међутим, најштетнији ефекти инвазије ипак представља пораст цена енергије услед великог смањења руског снабдевања енергијом.
Нижи прогнозирани раст за 2023. годину односи се на многе економије растућих и земаља у развоју у региону Европе и централне Азије пошто су регионални изгледи подложни значајнијој неизвесности. Продужена или интензивирана ратна дешавања могла би изазвати значајно већу економску и еколошку штету и имати већи потенцијал за фрагментацију међународне трговине и инвестиција. Ризик од финансијског стреса такође остаје повишен, с обзиром на високе нивое дуга и инфлацију.
Један додатак овом извештају истражује утицај енергетске кризе. Док глобалне цене нафте, гаса и угља расту од почетка 2021. године, нагли раст је забележен након руске инвазије на Украјину, што је довело инфлацију до нивоа који деценијама није виђен у региону. Ова криза без преседана утиче и на потрошаче и на владе – ограничавајући могућност буџетског финансирања, продуктивност предузећа и добробит домаћинстава.
Најтеже ће бити погођене земље које се у средњој или великој мери ослањају на увоз природног гаса за грејање (што чини 30% тражње енергената), индустрију или електричну енергију, као и земље блиско повезане са енергетским тржиштима ЕУ. Ове земље морају да се припреме за несташицу гаса и донесу планове за ванредне ситуације за ублажавање најтежих утицаја на домаћинства и предузећа, укључујући уштеду енергије, повећање енергетске ефикасности и спровођење планова квота/рационисане потрошње. Кампање за промену понашања са фокусом на ефикасност грејања у домовима и зградама, попут облагања прозора и додавања изолације, захтевају релативно минимална улагања и имају тренутни утицај.
„Преклапање криза изазваних ратом у Украјини, текућом пандемијом и порастом цена хране и горива болни су подсетници да владе треба да буду спремне да управљају огромним, неочекиваним шоковима који се врло брзо одвијају“, наводи г-ђа Бјерде. „Потребно је модернизовати системе социјалне заштите, који су темељ напора усмерених против сиромаштва, како би били ефикасни у суочавању са шоковима, и дугорочним изазовима.“
Извештај такође укључује посебан фокус на системе социјалне заштите у региону, који су одиграли кључну улогу у подршци домаћинствима и предузећима током пандемије и, у скорије време, од избијања рата у Украјини.
Одговор региона на пандемију састојао се од два широка типа инструмента политика: мере заштите прихода и мере заштите радних места. У извештају се оцењује ефикасност ових мера у промовисању економског раста, смањењу сиромаштва и очувању радних места, уз налазе да је, краткорочно гледано, већа потрошња на мере заштите радних места повезана са већом запосленошћу и мањим сиромаштвом. Међутим, мање је јасан утицај ових мера на раст.
Ове лекције научене током пандемије су поучне за креаторе политика у томе да системе социјалне заштите учине прилагодљивим и инклузивним како би се ефикасно адресирали краткорочни шокови по економију, али и дугорочни трендови који трансформишу тржишта рада, укључујући глобализацију, демографске трендове, технолошке иновације и утицаје климатских промена и климатске акције.
Интервенције кроз политике за изградњу система социјалне заштите за будућност могу укључивати комбинацију (и) подршке гарантованој минималној ради заштите појединаца и домаћинстава од негативних шокова, (ии) регулаторних реформи које постепено уклањају ограничења у пракси запошљавања и отпуштања у предузећима, и на крају подржавају отварање формалних радних места у приватном сектору и смањење неформалности; (иии) повећаног обухвата и заштите осетљивих група; и (ив) дигитализације ради побољшања квалитета и квантитета пружања услуга.
За више информација и претходна издања Ажурираног економског извештаја за регион ЕЦА, кликните овде
