БЕЧ, 4. мај 2022. – Шест земаља региона Западног Балкана суочава се са новим економским изазовима упркос неочекивано снажном опоравку од рецесије изазване пандемијом ковида-19, наводи се у најновијем Редовном економском извештају за Западни Балкан (који представља 21. издање ове публикације).
Раст БДП-а у овом региону достигао је стопу од 7,4 одсто у 2021, након пада од 3,2 одсто у 2020. Повратак на пут раста био је праћен отварањем великог броја нових радних места, а тражња за радном снагом допринела је смањењу сиромаштва у свих шест држава Западног Балкана. Стопа запослености на Западном Балкану порасла је у 2021. на историјски највиши ниво од 45,8 одсто, првенствено вођена опоравком запослености у Србији и на Косову.
Главни покретач раста био је изузетно снажан опоравак потрошње, чему су допринели фискални подстицаји, ослобађање постиснуте тражње и попуштање ограничења кретања и путовања.
Међутим, пост-пандемијски опоравак прекинут је почетком рата у Украјини, чије се последице осећају широм овог региона. Према садашњим пројекцијама, у 2022. години стопа раста на Западном Балкану износиће 3,1 одсто.
„Упркос снажном опоравку од пандемије, Западни Балкан се сада суочава са новим изазовима чији утицај додатно отежава рат у Украјини, а међу њима су раст цена енергената и хране, висока инфлација и успоравање трговинске размене и инвестиција,“ рекла је Линда Ван Гелдер, директорка Светске банке за Западни Балкан. „Земљама Западног Балкана биће потребна пажљиво промишљена подршка у виду јавних политика које ће им омогућити да нађу излаз из ових криза и заштите значајне резултате остварене током 2021, између осталог и на пољу смањења сиромаштва,“ закључила је она.
Економским изгледима овог региона прете озбиљни негативни ризици. Ширење сукоба или дуготрајан рат у Украјини могли би додатно да отежају глобалну трговину и доведу до раста цена енергената и хране. Ризици рефинансирања могу се јавити уколико се настави тренд неповољних услова на иностраним финансијским тржиштима. Одрживост јавног дуга може постати разлог за бригу ако се већ ограничени фискални простор додатно сузи услед одговора јавних политика на више цене енергената и хране у јеку раста трошкова рефинансирања.
„У таквом окружењу, државе морају да усредсреде своје јавне политике на изградњу отпорности и спровођење структурних реформи у циљу подршке расту и превазилажења криза,“ каже Сања Маџаревић-Шујстер, виши економиста Светске банке и једна од аутора извештаја. „Са ограниченим фискалним простором, државе ће морати пажљиво да извагају трошкове и користи од преузимања нових финансијских обавеза у циљу одговора на више цене енергената и хране, при чему би као приоритет требало да поставе потребе најосетљивијих домаћинстава,“ наводи Маџаревић-Шујстер.
У контексту енергетске кризе у Европи, у извештају се представља и процена осетљивости земаља Западног Балкана на ударе изазване растом цена енергената, мера које државе усвајају ради ублажавања њиховог утицаја и могућих ефеката кризе на будућу зелену енергетску транзицију.
„У одговору на тренутну енергетску кризу и заштити најосетљивијих домаћинстава и предузећа, земље Западног Балкана не би требало да изгубе из вида ни своје дугорочне циљеве – остваривање енергетске сигурности и отпорности – који су део плана зелених реформи,“ додаје Ричард Рекорд, главни економиста Светске банке и један од аутора извештаја.
У извештају се наводи да на Западном Балкану не може бити одрживог раста без структурних реформи у циљу подизања продуктивности, јачања конкуренције, улагања у људски капитал и унапређења управљања. У овом неизвесном окружењу, привредни раст подстакле би мере за смањење регулаторних трошкова за привреду, повећање тржишне конкуренције, подршку учешћу свих грађана на тржишту рада и јачање независности јавних институција.
Преузмите цео извештај на линку
http://www.worldbank.org/eca/wbrer
Контакти:
Београд: Гордана Филиповић, gfilipovic@worldbankgroup.org
Приштина: Љундрим Аљиу, laliu1@worldbank.org
Скопље: Анита Божиновска, abozinovska@worldbank.org
Сарајево: Јасмина Хаџић, jhadzic@worldbank.org
Тирана: Ана Ђокутај, agjokutaj@worldbank.org
