БЕОГРАД, 4. мај 2022. – Привредни раст Србије успориће се ове године под утицајем више глобалних криза – укључујући и рат у Украјини – на светску економију. Према пројекцијама, раст БДП-а Србије успориће се у 2022. на 3,2 одсто, иако су ранија предвиђања указивала да ће стопа раста износити 4,4 одсто, наводи се у данас објављеном Редовном економском извештају за Западни Балкан.
Србија се у великој мери опоравила од пандемије ковида-19, остваривши у 2021. раст реалног БДП-а од 7,4 одсто, подстакнутог снажном приватном потрошњом и инвестицијама. Међутим, последице рата у Украјини негативно се одражавају на извоз из Србије, као и на стране директне инвестиције, дознаке и приходе од туризма.
У извештају се наводи да ће Србија одржати макроекономску стабилност упркос наглашеним негативним ризицима који би се могли остварити у 2022. Инфлација је већ у порасту, а може се очекивати и њено даље убрзање, баш као и у другим државама Источне Европе, услед повећања цена хране и енергената на светском тржишту. Фискални дефицит би могао бити виши од пројектованог због успоравања привредног раста и потребе за већом јавном потрошњом у форми субвенција и гаранција као подршке предузећима из сектора електричне енергије и гаса која су погођена кризом.
„Очекује се да ће привреда Србије на средњи рок остваривати стабилан раст од око 3 одсто годишње, што је слично стопи раста забележеној пре пандемије,“ рекао је Никола Понтара, директор канцеларије Светске банке у Србији. „Ти изгледи превасходно зависе од спољашњих чинилаца, као што су рат у Украјини и глобална енергетска криза, али и од брзине којом Србија буде спроводила унутрашње реформе са циљем финансијске консолидације својих јавних предузећа,“ додао је Понтара.
Слично као и у случају Србије, пројекције раста кориговане су и за све друге земље Западног Балкана. Према новим анализама, стопа раста ће у овом региону у 2022. износити 3,1 одсто.
„Упркос снажном опоравку од пандемије, Западни Балкан се сада суочава са новим изазовима чији утицај додатно отежава рат у Украјини, а међу њима су раст цена енергената и хране, висока инфлација и успоравање трговинске размене и инвестиција,“ рекла је Линда Ван Гелдер, директорка Светске банке за Западни Балкан. „Земљама Западног Балкана биће потребна пажљиво промишљена подршка у виду јавних политика које ће им омогућити да нађу излаз из ових криза и заштите значајне резултате остварене током 2021, између осталог и на пољу смањења сиромаштва,“ закључила је она.
У извештају се наводи да на Западном Балкану не може бити одрживог раста без структурних реформи у циљу подизања продуктивности, јачања конкуренције, улагања у људски капитал и унапређења управљања. У овом неизвесном окружењу, привредни раст подстакле би мере за смањење регулаторних трошкова за привреду, повећање тржишне конкуренције, подршку учешћу свих грађана на тржишту рада и јачање независности јавних институција.
Преузмите цео извештај на линку: http://www.worldbank.org/eca/wbrer
