ВАШИНГТОН, 17. новембар 2021. — Дознаке упућене у земље нижег и средњег нивоа дохотка оствариле су у 2021. снажан раст од 7,3 одсто и достигле вредност од 589 милијарди долара. Тај повратак на тренд раста снажнији је од предвиђеног и јавља се након што су дознаке у 2020. забележиле пад од само 1,7 одсто, показавши се отпорним упркос тешкој глобалној рецесији изазваној ковидом-19, наводи се у проценама из данас објављеног Извештаја о миграцијама и развоју Светске банке.
Очекује се да ће токови дознака ка земљама нижег и средњег нивоа дохотка (осим Кине) другу годину за редом превазићи збир прилива страних директних инвестиција (СДИ) и иностране развојне помоћи (ИРП). То указује на значај дознака као кључног механизма подршке потрошњи домаћинстава на неопходне потребе као што су храна, здравствена заштита и образовање у периодима економских тешкоћа у земљама из којих мигранти воде порекло.
„Токови дознака које шаљу мигранти представљају значајну допуну државним програмима готовинских трансфера у циљу помоћи породицама суоченим са економским тешкоћама током кризе изазване ковидом-19. Олакшавање токова дознака као вида подршке угроженим кућним буџетима требало би да буде кључна компонента државних политика ради подстицања глобалног опоравка од пандемије,“ рекао је Михал Рутковски, глобални директор Светске банке за социјалну заштиту и запошљавање.
Снажном расту дознака допринели су решеност миграната да помогну својим породицама у време оскудице, потпомогнути економским опоравком у Европи и Сједињеним Државама, уз програме фискалних подстицаја и подршке запошљавању. Опоравак излазних дознака у земљама чланицама Савета за сарадњу у Персијском заливу (ГЦЦ) и Русији потпомогнут је и растом цена нафте и последичним убрзањем привредне активности.
Дознаке су оствариле снажан раст у већини региона. Њихови токови су се повећали за 21,6 одсто у Латинској Америци и на Карибима, 9,7 одсто на Блиском истоку и у северној Африци, 8 одсто у јужној Азији, 6,2 одсто у подсахарској Африци и 5,3 одсто у Европи и централној Азији. У источној Азији и региону Пацифика дознаке су смањене за 4 одсто – иако су забележиле повећање од 1,4 одсто широм овог региона ако се искључи Кина. Раст се показао нарочито значајним у Латинској Америци и на Карибима, и то услед економског опоравка у Сједињеним Америчким Државама и додатних чинилаца, као што су били одговор миграната на елементарне непогоде у земљама порекла и слање дознака из земаља порекла мигрантима у транзиту.
Трошак слања износа од 200 долара у иностранство и даље је био висок и у првом тромесечју 2021. износио је у просеку 6,4 одсто износа који се шаље, према подацима из Глобалне базе података Светске банке о ценама дознака. Та цена је више него двоструко већа од циљне вредности од 3 одсто коју треба остварити до 2030. године у складу са Циљевима одрживог развоја. Најскупље је слати новац у подсахарску Африку (8 одсто) а најјефтиније у јужну Азију (4,6 одсто). Подаци показују да су трошкови најчешће виши када се дознаке шаљу путем банака него када се то чини дигиталним каналима или преко посредника у преносу новца који нуде услуге готовинске уплате и исплате.
„Утицај кризе на токове дознака био је озбиљан. Изненађујући темпо опоравка је добродошао.
Да би се проток дознака одржао, посебно преко дигиталних канала, обезбеђивање приступа банковним рачунима за мигранте и пружаоце услуга преноса дознака остаје кључни услов.
Одговори јавних политика треба да наставе да укључују мигранте, нарочито када је реч о приступу вакцинама и заштити од недовољног плаћања,“ рекао је Дилип Рата, главни аутор извештаја и руководилац организације КНОМАД.
Очекује се да ће дознаке наставити да расту по стопи од 2,6 одсто у 2022, у складу са глобалним макроекономским пројекцијама. Поновни раст броја случајева ковида-19 и поновно увођење ограничења кретања представља највећи негативни ризик по изгледе за глобални раст, запосленост и дознаке упућене земљама у развоју. Постепено укидање фискалних подстицаја и програма подршке запошљавању такође би могло да умањи токове дознака.
Кретања дознака по регионима
Предвиђа се да су званично забележени токови дознака у региону источне Азије и Пацифика опали за 4 одсто у 2021. на 131 милијарду долара. Искључујући Кину, износ дознака упућених у овај регион порастао је за 1,4 одсто у 2021. и, према пројекцијама, повећаће се за 3,3 одсто у 2022. Највеће учешће долазних дознака у бруто домаћем производу (БДП) у овом региону забележено је у мањим економијама као што су Тонга (43,9 одсто), Самоа (21,1 одсто) и Маршалска острва (12,8 одсто). Трошкови дознака: просечни трошкови слања 200 америчких долара у овај регион су смањени, и то на 6,7 одсто, у првом кварталу 2021, у поређењу са 7,1 одсто годину дана раније. У пет најповољнијих коридора овог региона трошкови су у просеку износили 2,7 одсто, и то првенствено за пренос новца на Филипине, а у пет најскупљих, осим атипичног коридора између Јужне Африке до Кине, у просеку по 15 одсто.
Након што су 2020. забележили пад од 8,6 одсто, токови дознака упућених у Европу и централну Азију су, према пројекцијама, у 2021. повећани за 5,3 одсто на 67 милијарди долара услед убрзања привредне активности у Европској унији и наглог раста цена енергената. За 2022. се предвиђа раст дознака од 3,8 одсто. Дознаке су тренутно највећи извор екстерног финансирања у овом региону. Приливи дознака су у 2020. и 2021. били већи од збира или једнаки збиру страних директних инвестиција, портфолио инвестиција и званичне развојне помоћи. Учешће дознака у БДП-у износи преко 25 одсто у Киргистану и Таџикистану. Трошкови дознака: просечан трошак слања износа од 200 долара у овај регион повећао се на 6,6 одсто у првом тромесечју 2021. са 6,5 одсто забележених годину дана раније, првенствено као последица драстичног раста трошкова у коридору између Турске и Бугарске. Трошкови слања новца из Русије међу најнижима су на свету и опали су са 1,8 на 1 одсто.
Приливи дознака у регион Латинске Америке и Кариба највероватније ће достићи нову рекордну вредност од 126 милијарди долара у 2021, што ће представљати солидан раст од 21,6 одсто у поређењу са 2020. Мексико, највећи прималац дознака у региону, био је одредиште за 42 одсто (52,7 милијарди долара) укупног износа за цео регион. Учешће дознака у БДП-у премашује 20 одсто у неколико мањих економија, и то у Ел Салвадору (26,2 одсто), Хондурасу (26,6 одсто), на Јамајци (23,6 одсто) и у Гватемали (18 одсто). Негативни ефекти ковида-19 и урагана Грејс и Ида допринели су већим приливима дознака у Мексико и централну Америку. Међу осталим главним покретачима дознака су опоравак запослености и програми фискалне подршке и социјалне помоћи у земљама одредишта, и то нарочито Сједињеним Државама. Пораст броја транзитних миграната у Мексику и другим земљама, као и дознаке које су они примили из иностранства ради подмиривања путних и трошкова живота, изгледа да су значајно утицали на ово снажно повећање. За 2022. се предвиђа раст дознака од 4,4 одсто, првенствено услед слабијих изгледа за раст у Сједињеним Државама. Трошкови дознака: слање износа од 200 долара је у овом региону у првом кварталу 2021. у просеку коштало 5,5 одсто, у поређењу са 6 одсто претходне године. Мексико је остао најповољнија земља пријема дознака из Групе Г20 са просечним трошковима од 3,7 одсто. Ипак, трошкови су и даље енормно високи у мањим коридорима.
Дознаке упућене у земље у развоју Блиског истока и северне Африке ће према пројекцијама порасти у 2021. за 9,7 одсто на 62 милијарде долара, чему ће подстрек дати поновно покретање раста у одредишним земљама чланицама Европске уније (нарочито Француској и Шпанији) и нагли раст цена нафте широм света, који је позитивно утицао на земље чланице ГЦЦ-а. Главни покретачи овог повећања били су значајан пораст прилива у Египту (12,6 одсто, на 33 милијарде долара) и Мароку (25 одсто, на 9,3 милијарде долара), при чему су повратне и транзитне миграције значајно допринеле позитивним исходима. Приливи дознака у земље Магреба (Алжир, Мароко и Тунис) порасли су за 15,2 одсто уз пресудан утицај раста привредне активности у зони евра. Приливи дознака у неколико земаља опали су током 2021, укључујући Јордан (пад од 6,9 одсто), Џибути (14,8 одсто пад) и Либан (пад за 0,3 одсто). За земље у развоју региона Блиског истока и северне Африке дознаке су већ дуго највећи извор прилива екстерних средстава, испред ИРП, СДИ, прилива портфолио инвестиција и задуживања. Изгледи за дознаке у 2022. указују на спорији раст по стопи од 3,6 одсто због ризика везаних за ковид-19. Трошкови дознака: трошак слања 200 долара у овај регион је опао у првом тромесечју 2021 на 6,3 одсто са 7 одсто годину дана раније.
Обим дознака упућених у јужну Азију је по свему судећи порастао је у 2021. за око 8 одсто на 159 милијарди долара. Више цене нафте и економски опоравак били су покретачи пораста дознака из земаља ГЦЦ-а у којима је запослено преко половине миграната из јужне Азије. Расту су допринели и привредни опоравак и програми подстицаја у Сједињеним Државама. У Индији је прилив дознака повећан за процењених 4,6 одсто у 2021. на 87 милијарди долара. Дознаке су у Пакистану забележиле још једну рекордну годину, пошто је раст по стопи од 26 одсто у 2021. довео до повећања њиховог износа на 33 милијарде долара. Поред уобичајених чинилаца, значајна средства привукла је и државна Пакистанска иницијатива за дознаке, чији је циљ подстицање преноса средстава формалним каналима. Уз то, осетљива ситуација у Авганистану неочекивано је допринела појави дознака за авганистанске избеглице у Пакистану и њихове породице у Авганистану. Дознаке су доминантан извор девиза у овом региону, а њихови приливи су 2021. године били преко два пута већи од прилива СДИ. Трошкови дознака: јужна Азија бележи најниже просечне трошкове преноса на свету од 4,6 одсто. Међутим, слање новца у јужну Азију званичним каналима скупље је него неформалнима, који су и даље популарни. Политике усмерене на снижавање трошкова омогућиле би ситуацију у којој сви добијају, а са одобравањем би их прихватили како мигранти тако и владе држава јужне Азије.
Приливи дознака у подсахарску Африку вратили су се у 2021. на пут раста, повећавши се за 6,2 одсто на 45 милијарди долара. Нигерија, највећи прималац дознака у овом региону, бележи умерени опоравак ових токова који је делимично последица све већег утицаја политика намењених усмеравању прилива кроз банкарски систем. Међу земљама са значајним учешћем дознака у БДП-у су Гамбија (33,8 одсто), Лесото (23,5 одсто), Зеленортска Острва (15,6 одсто) и Комори (12,3 одсто). Предвиђа се раст дознака од 5,5 одсто у 2022. услед наставка економског опоравка у Европи и Сједињеним Државама. Трошкови дознака: трошкови су у првом тромесечју 2021. у просеку износили 8 одсто, у поређењу са 8,9 одсто годину дана раније. Иако миграције унутар овог региона чине преко 70 одсто прекограничних миграција, трошкови су високи због малих обима формалних токова и примене курсева са црног девизног тржишта.
Детаљне анализе трендова миграција и дознака могу се наћи на страницама www.knomad.org и blogs.worldbank.org/peoplemove. У 35. издању Извештаја о миграцијама и развоју описују се кретања из претходног периода везана за показатеље из Циљева одрживог развоја који се односе на миграције које прати Светска банка: учешће дознака у БДП-у (индикатор 17.3.2), смањење трошкова дознака (индикатор 10.ц.1) и смањење трошкова запошљавања (индикатор 10.7.1).
