БЕОГРАД, 21. октобар 2021. – Економски опоравак Србије се убрзава, уз оживљавање приватне тражње и повећање укупних инвестиција, наводи се у новом Редовном економском извештају за Западни Балкан. Очекује се да ће стопа раста достићи 6 одсто у 2021, након чега ће се на средњи рок вратити на ниво од око 4 одсто.
Раст је ове године подстакнут новим пакетом финансијских подстицаја. Па ипак, фискални дефицит се током 2021 постепено смањивао, док су добри извозни резултати помогли да дефицит текућег рачуна остане испод пројектованог. Потрошња ће остати главни покретач раста БДП-а на средњи рок, док ће нето извоз и даље давати негативан допринос привредном расту.
„Да би ослободила свој развојни потенцијал и омогућила отварање нових, квалитетних радних места, Србија треба да уклони структурна уска грла везана за управу, тржиште рада, инфраструктуру и порески систем," изјавио је Никола Понтара, директор канцеларије Светске банке у Србији. „Зелена транзиција, заснована на ефикаснијем коришћењу сировина и енергената, експанзији зелених индустрија и технологија и промовисању енергетски ефикасније привреде која производи мање загађења, може помоћи Србији да изгради еколошки чисту и отпорну економију."
Србија ће на средњи рок одржати макроекономску стабилност, док се за инфлацију – упркос убрзању у претходних неколико месеци – очекује да се врати у оквире циљаног распона Народне банке Србије. Међутим, ризици везани за опоравак у Европи и широм света, као и све већи број случајева ковида-19, могли би да угрозе ове позитивне изгледе.
Отварање нових радних места и зелена трансформација заједнички су циљеви свих земаља Западног Балкана, у којима се привредни раст поново покреће након рецесије изазване ковидом-19 током 2020. Изгледи за овај регион су значајно побољшани, будући да би пројектовани раст БДП-а требало да достигне 5,9 одсто у 2021. након контракције од 3,1 одсто у 2020. За 2022. се у региону предвиђа раст од 4,1 одсто, а за 2023. од 3,8 одсто.
Стопа сиромаштва у региону, према пројекцијама, вратиће се на тренд забележен пре избијања пандемије и смањиће се за око 1 процентни поен на 20,3 одсто, слично нивоу из 2019.
Опоравак је, међутим, и даље изложен претњама. Рани знаци упозорења са тржишта рада захтевају пажњу креатора политика. Губитак радних места услед рецесије и њених последица несразмерно је погодио жене и младе, што би могло да угрози напоре да се повећају вишегодишње ниске стопе њиховог учешћа у радној снази. Стопа незапослености младих у 2021. порасла је на 37,7 одсто, за 5,4 процентних поена у односу на јун 2020, додатно отежавајући изгледе за запошљавање младих.
„Како се земље Западног Балкана окрећу будућности након пандемије, њихове јавне политике треба усмерити на отклањање кључних препрека за креирање радних места и економску трансформацију, укључујући и зелену транзицију," каже Линда Ван Гелдер, регионална директорка Светске банке за Западни Балкан. „Свих шест држава могле би да имају корист од реформи пословног окружења, јавне управе и дигитализације, што би подстакло раст и помогло им да премосте јаз у односу на чланице ЕУ."
Глобални напори у борби са климатским променама из корена мењају читава друштва. Афинитети потрошача и инвеститора се мењају, зелене технологије и модели пословања изазивају поремећаје на све већем броју тржишта, а зелене политике преобликују економска окружења. Тако, „озелењавање" економије једне земље постаје пресудни чинилац за развој њене међународне конкурентности и способности да привуче инострано финансирање и инвестиције.
Западни Балкан је сада на прекретници када је реч о предстојећој зеленој транзицији. Ефикасно управљање зеленом транзицијом, укључујући и бројне компромисе, треба да буде у жижи политика земаља региона у наредним годинама.
***
Цео извештај можете преузети овде: http://documents.worldbank.org/curated/en/900381634670558017/Greening-the-Recovery
За више информација о овом извештају и да преузмете претходна издања Редовног економског извештаја за Западни Балкан, посетите
https://www.worldbank.org/en/region/eca/publication/western-balkans-regular-economic-report.
За више информација о Светској банци у Србији, посетите:
Facebook (Србија): http://www.facebook.com/WorldBankSerbia
Twitter (регион): http://twitter.com/WorldBankECA
Youtube (глобално): http://www.youtube.com/worldbank
