Конкурентно привредно окружење је кључ отпорног, одрживог дугорочног развоја
Вашингтон, 5. октобар 2021. – Неочекивано снажан опоравак у првој половини ове године довео је до јачања привредне активности на тржиштима у настајању и у земљама у развоју Европе и Централне Азије, па се тренутно предвиђа да ће привредни раст овог региона у 2021. достићи стопу од 5,5 одсто, више него што је првобитно било очекивано, наводи се у данас објављеном најновијем издању Економског извештаја Светске банке за регион.
Опоравак је првенствено последица оживљавања извоза током прве половине године, уз опоравак активности у зони евра и брзог раста цена роба, као и јачања домаће тражње услед вакцинације и подстицајних мера. Међутим, овај подстицај извозу можда већ губи замах због даљег ширења заразнијих сојева ковида-19, како на глобалном нивоу тако и у овом делу света, што је већ успорило опоравак домаће тражње у читавој регији.
Предвиђа се да ће у 2022. стопа раста у региону опасти на 3,4 одсто са стабилизацијом екстерне и домаће тражње и укидањем подстицајних мера уведених због пандемије. Перспективе су и даље изузетно неизвесне, узевши у обзир наставак пандемије, а нарочито имајући у виду неравномеран приступ вакцинама и оклевање делова становништва да прихвате имунизацију. Опоравак у региону прати значајно убрзање инфлације, као и осетљивост на финансијске шокове који би могли да буду изазвани изненадним погоршањем услова екстерног финансирања или значајним растом политичке неизвесности и геополитичких тензија.
„Пандемија и даље пресудно утиче на економске перспективе Европе и Централне Азије. Међутим, уз раст стопа вакцинације широм региона, креатори политика сада могу да се усредсреде на остварење инклузивног, отпорног и одрживог опоравка након пандемије. Обезбеђивање конкурентног пословног окружења које подстиче предузетништво и динамичну активност приватног сектора битно је за дугорочан раст,“ рекла је Ана Бјерде, потпредседница Светске банке за регион Европе и Централне Азије.
Према налазима посебне анализе под насловом „Конкуренција и опоравак предузећа након ковида-19“, спроведене на основу података из Анкета Светске банке са привредним субјектима и Анкета „Пулс привреде,“ пандемија је оставила дубок и разнолик утицај на предузећа. Компаније у овом региону су у просеку забележиле значајан пад месечног обима продаје и броја стално запослених. У мају ове године, једна четвртина предузећа предвиђала је да ће у наредних шест месеци престати да буде у стању да измирује текуће обавезе. Код мањих и млађих фирми, као и код оних чији су руководиоци жене, обим продаје се још увек није опоравио од првобитног пада.
Кризе могу бити разорне за многе фирме, али често постоји и срећа у несрећи јер тако може доћи до прерасподеле ресурса са мање продуктивних на продуктивније фирме. Докази за постојање овог процеса примећени су и у Европи и Централној Азији, нарочито у земљама са конкурентнијим тржиштима. Наиме, предузећа чија је продуктивност радне снаге била висока пре кризе доживеле су значајно мањи пад обима продаје и броја запослених од оних са мање продуктивном радном снагом. Већа је била и вероватноћа да ће се продуктивније компаније прилагодити кризи премештањем пословања на интернет и повећањем обима рада запослених на даљину.
„Улога конкуренције је важна јер се она повезује са динамичношћу, подстиче фирме да уводе иновације и приморава ефикасније компаније да уђу на тржиште и остварују раст, док истовремено омогућава мање ефикасним фирмама да једноставније изађу са тржишта,“ рекла је Асли Демиргич-Кунт, главна економисткиња Светске банке за Европу и Централну Азију. „У земљама са конкурентнијим тржиштима и снажнијим јавним политикама које штите конкуренција, та прерасподела ресурса ка продуктивнијим фирмама била је још приметнија.“
Бројне државе увеле су свеобухватне пакете подстицаја ради што бржег отклањања економских последица кризе. Те мере су пружале хитну помоћ и заштиту за фирме и раднике од најгорих ефеката пандемије. Иако се домашај државних мера значајно разликовао у зависности од земље, у просеку је по 50 одсто предузећа навело да су добила неку врсту државне помоћи као одговор на економске ефекте кризе.
Посматрано у целини, налази анкета указују да је вероватније било да ће мање продуктивна предузећа добити државну помоћ, као и да ће веће фирме добити подршку у виду одлагања плаћања обавеза и пореских олакшица, док је утврђено да су мере подршке одобраване компанијама без обзира на степен њихове иновативности у периоду пре кризе.
Како економије региона буду улазиле у фазу економског опоравка, биће значајно да креатори политика у свим земљама постепено укидају широке мере подршке чим се за то стекну услови и усредсреде се на стварање конкурентног пословног окружења које је кључ снажног опоравка, отпорности на будуће кризе и одрживог, дугорочног привредног раста.
Већина земаља Европе и Централне Азије могу да унапреде и институционални оквир и примену закона потребних за снажно конкурентно окружење, уз реформу јавних политика у циљу унапређења стечајног поступка и начина решавања спорова, поједностављења уласка нових фирми на тржиште и повећања капацитета финансијског сектора да кредитира пословни сектор.
