PRIŠTINA, 27. april 2021. – Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Kosovo, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Srbiju – šest zemalja Zapadnog Balkana – očekuje povratak privrednog rasta u 2021. godini, nakon najtežeg zabeleženog ekonomskog pada koji je pogodio region tokom 2020. Posle ekonomske devastacije koju je donela pandemija Kovid-19 i koja je dovela do procenjene ekonomske kontrakcije u regionu od 3,4% prošle godine, region Zapadnog Balkana bi, prema očekivanjima, trebalo da ima privredni rast od 4,4% u 2021. U narednim godinama, očekuje se usporavanje rasta na 3,7% u 2022. i 2023., dok posledice pandemije nastavljaju da sputavaju investicije i zaposlenost u regionu.
“Sigurno je da primećujemo neke pozitivne trendove u regionu, podstaknute brzom akcijom koju su preduzele mnoge zemlje radi suzbijanja najtežih posledica pandemije, ali posledice pandemije na zdravlje i ekonomska devastacija i dalje će se osećati,’’ izjavila je Linda Van Gelder, Regionalni direktor Svetske banke za Zapadni Balkan. "Uvođenje vakcina, uz jačanje poverenja u ekonomske izglede, potrošnje i trgovinske razmene, pomoći će u odrzavanju ovog zamaha, ali zemlje moraju i dalje sa pažnjom da usmeravaju napore ka uvođenju i osnaživanju politika koje vode rastu, zaštiti zdravlja i jačanju ljudskog kapitala.’’
Ekonomija Kosova zabeležila je svoj prvi pad 2020. godine, vođen značajnim padom izvoza usluga putovanja i ulaganja povezanih sa dijasporom. Pad je ublažen vladinom politikom mera podrške, zajedno sa povećanjem doznaka i izvoza robe. Budžetski deficit se više nego udvostručio u 2020. godini, dostigavši 7,6 odsto BDP u 2020. godini, sa 2,9 odsto u 2019. godini, vođen nižim prihodima i merama podrške za oporavak. Finansijski sektor Kosova dobro je podneo pandemiju. Kapitalna adekvatnost je do karaja 2020. godine bila iznad regulatornih uslova, a stopa neotplaćenih zajmova neznatno je povećana, u poređenju sa prethodnom godinom.
Ekonomski oporavak na Kosovu takođe će biti postepen: u skladu sa globalnim trendom, stvarna aktivnost će dostići nivo pre pandemije tek 2022. godine. Oporavak će predvoditi povećanje izvoza i potrošnje. Predviđeno je da će ekonomski rast ostati na preko 4 procenta u srednjoročnom periodu. Projekcija se zasniva na pretpostavkama opuštene mobilnosti između Evrope i Kosova, odsustvu dodatnih strogih mera lokalnog ograničavanja, oporavku rasta na prostoru evra i povećanju cena osnovnih metala i minerala.
„Očekuje se da će se privredne delatnosti povećati 2021. godine, ali su globalni i domaći rizici veliki, među njima i kasnjenje u snabdevanju i distribuciji vakcina, međunarodna putna ograničenja i ponovno uvođenje strogih mera ograničavanja“, rekao je Masimiliano Paoluči, rukovodilac Svetske banke za Kosovo i Severnu Makedoniju. „Otklanjanje dugotrajnih strukturalnih prepreka za rast i ulaganja u ljudski kapital od presudnog je značaja za podsticanje otpornog oporavka i održivog rasta,“ dodao je on.
Pandemija je zaustavila decenije napretka u povećanju zarada i smanjenju siromaštva u svim zemljama regiona, a tržišta rada na Zapadnom Balkanu, nadoknadila su tek polovinu gubitaka izazvanih pandemijom – ostavljajući veliki broj nezaposlenih i primoravajući mnoge da potpuno napuste tržište rada. Iako je stopa nezaposlenosti opala – sa 13,5% u 2019. na 12,6% u 2020. – to je uglavnom posledica povećane neaktivnosti, pri čemu je ukupan gubitak radnih mesta na Zapadnom Balkanu dostigao gotovo 70.000 do kraja 2020. Dalje, ovi gubici su disproporcionalno pogodili osetljivije grupe stanovništva u regionu, uključujući žene i mlade – pri čemu je stopa nezaposlenosti među mladima porasla na 33,6% u 2020., zaustavljajući petogodišnji trend pada.
Prema izveštaju, javne politike u regionu treba da ostanu jasno fokusirane na borbu sa pandemijom, ograničavanje društvenih posledica i podsticanje oporavka. Sve zemlje treba da obezbede dovoljno resursa svojim zdravstvenim sistemima za nabavku i distribuciju vakcina, testiranje, terapije, ličnu zaštitnu opremu, i unapređenje i održavanje zdravstvenih ustanova. Investicije u obrazovanje, digitalizaciju i ostale infrastukturne projekte, kao i zelene inicijative treba da postanu prioritet zato što mogu da ubrzaju neophodnu tranziciju ka smanjenoj ugljeničnoj zavisnosti zemalja tokom oporavka od pandemije.
Ceo izveštaj: https://www.worldbank.org/eca/wbrer
