Вашингтон, 22. октобра 2020. – Регион западног Балкана склизнуо је услед пандемије ковида-19 у дубоку рецесију, уз пад како домаће тако и иностране тражње и поремећаје ланаца вредности, што је у свих шест земаља региона довело до преласка економског раста у 2020. у негативну територију. Према најновијем Редовном економском извештају (РЕР) Светске банке, у 2020. се предвиђа пад економске активности за 4,8 одсто, што је 1,7 процентних поена ниже од стопе прогнозиране у априлу. Други, снажнији талас пандемије присутан од средине јуна, додатно је омео економски опоравак у региону. Ограничења путовања и мере социјалног дистанцирања негативно су утицале на раст у земљама које се у већој мери ослањају на туризам.
Пандемија доводи до нових изазова на тржиштима рада у региону и прети да поништи напредак који су ове земље оствариле у спровођењу социјалних мера. Закључно са јуном, незапосленост у региону порасла је за половину процентног поена, и угасила 139.000 радних места. Процењује се да је још 300.000 грађана запало у сиромаштво на Косову и у Албанији, Црној Гори и Србији – што је значајан број, али је више него двоструко мањи него да мере реаговања на пандемију нису биле уведене, наводи се у извештају.
„Баш као и у већем делу света, пандемија Ковида-19 и даље озбиљно утиче на грађане западног Балкана, чиме угрожава како здравље, тако и економско благостање људи у свих шест земаља,“ каже Линда Ван Гелдер, директорка Светске банке за западни Балкан.
„Колико год да је ситуација лоша, била би далеко гора да владе нису од самог почетка кризе предузеле хитне мере. Први приоритет је и даље стављање здравствене кризе под контролу и ограничавање економске штете. Креатори политика у овом региону мораће да се усредсреде на јачање основних економских параметара да би омогућили отпоран опоравак.“
Према налазима извештаја, свих шест земаља региона брзо је увело мере у циљу заштите живота и прихода својих грађана. Увођење обимних механизама за очување радних места, укључујући и субвенције за запослене, помогло је да се предупреде неке од најтежих последица пандемије по запосленост, док су програми социјалне помоћи, попут готовинских трансфера, помогли да се најосетљивије групе у овом региону заштите током трајања мера изолације и других ограничења.
Упркос свим овим мерама, међутим, криза је поништила побољшања остварена у погледу учешћа радне снаге, а прети да угрози и напредак постигнут на пољу смањења сиромаштва. Све те изазове додатно компликује драматичан раст фискалних дефицита широм региона, јер државе настављају да троше више да би ублажиле пад економске активности док им јавни приходи истовремено стрмоглаво падају. Уз неизвесност завршетка економске кризе, притисци на тржишта рада и приходе биће вероватно присутни месецима.
„Поред побољшања здравствених система и снажних механизама социјалне заштите, креатори политика у региону мораће да предузму мере за унапређење људског капитала, изградњу снажнијих институција и јачање владавине права. Незахвална ситуација у којој државе морају да повећавају потрошњу упркос паду јавних прихода доводи до додатног притиска да као приоритет поставе фискалну одрживост, укључујући и кроз унапређење јавне потрошње и снажније поштовање пореских обавеза“, каже Линда Ван Гелдер.
У извештају се наводи и да ће брзина опоравка, на кратак рок, зависити од тока пандемије, доступности вакцине која би омогућила нормализацију економске активности и стабилног опоравка главног трговинског партнера региона – Европске уније (ЕУ).
