Београд, 29. април 2020. – Очекује се да ће се Србија суочити са падом привреде од 2,5 процената у 2020. години, под условом да мере за обуздавање ширења пандемије вируса COVID-19 буду укинуте до краја јуна, према последњем издању Редовног економског извештаја (РЕР) Светске банке.
У извештају се наводе два сценарија у условима велике неизвесности коју доноси пандемија.
У основном сценарију се претпоставља да ће ширење пандемије вируса COVID-19 ускоро почети да успорава, тако да мере за спречавање ширења вируса могу бити укинуте до краја јуна, а постепени опоравак може да почне у другој половини 2020. године. У песимистичном сценарију се претпоставља да ће се пандемија задржати и да ће мере за спречавање ширења вируса бити укинуте тек на крају августа, док ће опоравак економских активности наступити тек у последњем тромесечју 2020. године. У овом случају би се српска привреда смањила за 5,3 процената. Обе пројекције израчунате су на основу података доступних на дан 15. априла 2020. године.
„Влада Србије брзо је реаговала на економске изазове изазване кризом услед пандемије вируса COVID-19, усвајањем програма помоћи у износу од 5,2 милијарди евра“, каже Стивен Ндегва, шеф канцеларије Светске банке у Србији. „Програм се бави проблемима запошљавања, малих и средњих предузећа и ликвидности. Економија земље ће се повратити у 2020. години уколико овај амбициозни програм буде у потпуности спроведен и уклопљен са спровођењем дуготрајних структурних реформи.“
Очекује се да ће регионални раст на Западном Балкану износити између -3 и -5,6 процената, наводи се у Редовном економском извештају.
„Обим рецесије ће зависити од трајања пандемије у Европи. Иако је економски утицај текуће пандемије у региону тешко предвидети, постоји врло мало сумње да ће ова пандемија изазвати расуло у животима широм региона – оптерећујући здравствене системе, економске активности и подривајући добробит људи,“ каже Линда Ван Гелдер, директорка Светске банке за Западни Балкан.
„Средњорочно се очекује снажан опоравак раста у региону, са постепеним враћањем економских активности у нормалу, али то такође зависи и од трајања и интензитета тренутне кризе, као и од корака које ће доносиоци политика предузимати у решавању проблема изазваних пандемијом.“
Рецесија у свим земљама Западног Балкана покренуће значајан пад домаће и стране потражње током пандемије. Ограничења путовања и мере друштвеног дистанцирања имају посебно дуготрајан утицај на туризам и услуге, а услуге чине око 50 процената укупне запослености у пет земаља у региону и 75 процената у Црној Гори. Прекиди у снабдевању и нижа потражња додатно утичу на многе призводне секторе, док ограничења ликвидности и акутна несигурност гуше инвестиције.
Главни ризик за Западни Блакна је чињеница да би продужена пандемија, као и дубља рецесија у Европској унији, могле да отежају управљање надолазећом економском кризом.
Према извештају, брзе, смеле и пажљиво осмиљене мере ублажавања могу ограничити друштвени и економски утицај ове кризе. Владе свих шест земаља најавиле су фискалне и социјалне мере за подршку домаћинствима и предузећима током ванредне ситуације – у распону од 1 до 6,7 процената БДП-а. Земље које су ушле у кризу са већим фискалним и екстерним заштитним слојевима имају више простора за финансирање обимнијих програма подршке.
Најављене краткорочне мере су неопходне и усклађене су са политикама одговора на кризу у земљама ЕУ. Међутим, све више људи на Западном Балкану ослања се на самозапошљавање, рад са скраћеним радним временом и приходе од неформалних активности. Ове групе су осетљиве на кризу, али их је тешко подржати конвенционалним мерама.
Према наводима извештаја, можда ће бити потребна додатна подршка – прилагођена локалном контексту – како би се пружила подршка свим угроженим групама у региону. На пример, неколико земаља Западног Балкана најавило је проширење обухвата постојећих програма социјалних трансфера ради подршке самозапосленим породицама и већем броју осетљивих појединаца. С обзиром да није сигурно колико ће ова криза трајати, доносиоци политика свуда се суочавају са истом дилемом у доношењу политика: коришћење целокупног фискалног простора за ублажавање непосредног утицаја може бити штетно уколико криза потраје. Одговори политика стога треба да буду прилагођени тако да ублажавају непосредне ефекте, прилагођавају се новим реалностима које се могу јавити и остављају простора за припремање економије за опоравак.
Извештај је усредсрећен на макроекономски утицај вируса COVID-19 у земљама Западног Балкана, припремајући терен за додатне анализе. Серија кратких докумената Редовног економског извештаја који ће се бавити утицајем на појединачне економске области, социјалне секторе и сиромаштво и дистрибуцију прихода у региону -биће објављена накнадно у току маја.
Цео извештај преузмите на https://www.worldbank.org/eca/wbrer
