Priština, 20. april 2020. – Očekuje se da region zapadnog Balkana uđe u recesiju u 2020. godini, uz prognozu da će svih šest zemalja imati negativan rast, dok nastavljaju da se bore sa ekonomskim udarima pandemije virusa COVID-19 (Koronavirus).
Predviđa se da regionalni rast na Balkanu bude između -3 i -5.6 procenata prema poslednjem izveštaju Svetske banke (Regular Economic Report - RER) – koji koristi scenario tzv. „osnovne linije“ (Baseline) i negativniji scenario, suočavajući se sa velikom neizvesnošću koja je došla sa pandemijom. Scenario osnovne linije pretpostavlja da epidemija u Evropi poče da uskoro usporava, dovoljno da mere ograničavanja mogu da se ukinu do kraja juna meseca, pa da može da počne postepeni oporavak u drugoj polovini 2020. godine. Scenario negativne strane gledanja pretpostavlja da epidemija nastavi da bude prisutna i da mere ograničavanja mogu da se ukinu tek na kraju avgusta, sa oporavkom ekonomskih aktivnosti tek u poslednjem kvartalu 2020.
„Dimenzija veličine recesije vitalno zavisi od trajanja pandemije u Evropi. Iako je teško da se predvidi ekonomski uticaj tekuće pandemije u regionu, nema mnogo sumnje da ova pandemija izaziva haos u životima širom regiona – opterećujući zdravstvene sisteme, parališući ekonomske aktivnosti i podrivajući dobrobit naroda“, kaže Linda Van Gelder, državna direktorka Svetske banke za zapadni Balkan.
„Očekuje se da u regionu srednjoročni rast snažno krene da se oporavlja, kada se ekonomske aktivnosti potepeno vrate u normalu, ali ovo takođe zavisi i od trajanja i intenziteta trenutne krize, kao i od toga koje će korake odgovorni preduzeti kako bi se borili sa ovom pandemijom“.
Recesiju će u svim balkanskim zemljama voditi značajan pad i u domaćoj i u međunarodnoj potražnji tokom pandemije. Ograničenja za putovanja i mere „socijalne distance“ imaju naročito produžen uticaj na turizam i usluge, gde kod ovoga drugog imamo oko 50 procenata od ukupne zaposlenosti u pet zemalja u regionu, a 75 posto u Crnoj Gori. Poremećaji u aspektu ponude i snabdevanja, kao i manja potražnja, dalje pogađaju i mnoge proizvodne sektore, dok smetnje oko likvidnosti i akutna neizvesnost suzbijaju investicije.
Glavni rizik za zapadni Balkan je to što produženo trajanje pandemije, kao i dublja recesija u Evropskoj uniji, mogu da otežaju borbu sa tekućom ekonomskom krizom.
Prema izveštaju, brze, hrabre i pažljivo dizajnirane mere ublažavanja mogu da ograniče socijalni i ekonomski uticaj ove krize. Vlade u svih šest zemalja najavile su fiskalne i socijalne mere za podršku domaćinstvima i biznisima tokom vanredne situacije – u opsegu od 1 do 6,7 procenata BDP. Države koje su ušle u krizu sa većim fiskalnim i spoljnim „amortizerima“ imaju više prostora da finansiraju veće programe podrške.
Objavljene kratkoročne mere su neophodne i na liniji su sa politikom reagovanja u zemljama. Međutim, veći broj ljudi na zapadnom Balkanu oslanja se na samo-zaposlenost, rad sa skraćenim radnim vremenom i prihod iz neformalnih ekonomskih aktivnosti. Ove grupe su ranjive u odnosu na krizu, ali su teške za pružanje podrške putem konvencionalnih mera.
Prema izveštaju, dodatna podrška – fino podešena za lokalni kontekst – može da bude neophodna za podršku ranjivim grupama u regionu. Nekoliko zemalja sa zapadnog Balkana je, na primer, oglasilo proširenje pokrivanja postojećih programa socijalnog transfera radi podrške za samo-zaposlene familije i ranjivije ljude. S obzirom da je neizvesna dužina trajanja krize, političari se svuda suočavaju sa istim dilemom na polju politika: koristiti sav raspoloživi fiskalni prostor za ublažavanje neposrednog uticaja koji može da nam zada nenadani uzvratni udarac ukoliko kriza potraje. Odgovori politika bi, stoga, trebalo da budu odmereni tako da ublažavaju neposredne efekte, prilagođavajući se novim realnostima koje mogu da nastanu, a i da ostave prostor za pripremu ekonomije za oporavak.
Za Kosovo, izveštaj predviđa da će privreda da se smanji za 4,5 procenata u 2020, nakon čega će oslediti odskok u 2021. Epidemija COVID-19 i neophodne mere ograničavanja donose teret bez presedana na investicije, privatnu potrošnju, ali i na izvoz i prihode od doznaka iz dijaspore. Dok potrošnja može da brzo krene da se oporavlja uz oporavak privrede, izvoz usluga i investicije će zahtevati duže vreme za oporavak. U tom pejzažu, javni prihodi će doživeti značajan pad.
Zbog toga što je Kosovo ušlo u krizu sa nekim fiskalnim „baferima“ („amortizerima“) (visoki vladini depoziti, relativno mali javni dug), sada ima nešto fiskalnog prostora za ublažavanje efekata pandemije, mada je to ograničeno istovremenim rastom trenutne potrošnje. Međutim, produženo trajanje epidemije i mera ograničavanja može da dovede do teže recesije i većeg pada nivoa prihoda, što bi dalje ograničilo fiskalni prostor za odgovor kroz politike. Pored generalnog odlaganja poreskih plaćanja, privremena vlada je rapidno stupila u akciju i objavila paket za hitan odgovor od oko 2,8 procenata BDP radi podrške za pogođene građane, biznise i profesije. Adekvatno ciljanje na one koji su najviše ugroženi nastavlja da bude presudno važno u ublažavanju neposrednog ekonomskog, socijalnog udara ove krize, kao i udara na siromašne. Biće važno da se održi neki fiskalni prostor koji bi bio u stanju da pruži dodatnu podršku ukoliko kriza potraje duže, te da se tako podrži neophodni ekonomski oporavak.
Svetska banka je pred završetkom svog rada na programu aktivnosti koji će verovatno da premaši 120 miliona €, za podršku za Kosovo da upravlja uticajem krize zbog COVID-10 i da ga ublaži. Ovo obuhvata novi ubrzani projekat za odgovor na hitne prioritete u zdravstvenom sektoru i za zaštitu prihoda domaćinstava, zatim restrukturiranje već odobrenih projekata radi mobilizacije fondova za podršku za MSP, kao i budžetsku podršku za ekonomski oporavak i kako bi se pomoglo organima vlasti da reše svoje finansijske potrebe.
„Svetska banka je posvećena tome da nastavi da i dalje bude snažan partner Kosova tokom ovih teških vremena i naši timovi rade na tome da odgovorimo što je brže moguće i da pomognemo Kosovu u krizi sa COVID-19“, rekao je Marko Mantovaneli, Menadžer Svetske banke za Kosovo. „Nakon odobrenja Svetske banke, potrebno je brzo potpisivanje sporazuma od strane vlade, kao i ratifikacija u Parlamentu, kako bi se obezbedilo da fondovi budu na raspolaganju za dobrobit Kosova i njegovih građana“.
Izveštaj se usredsređuje na makroekonomski uticaj COVID-19 u zemljama zapadnog Balkana, postavljajući scenu za dodatnu analizu. Niz napomena iz Redovnog ekonomskog izveštaja (Regular Economic Report), gledajući uticaj na konkretne oblasti privrede, socijalne sektore, kao i na raspodelu siromaštva i prihoda u regionu biće objavljen na sledećem, kasnijem e-objavljivanju u maju mesecu.
Kontakti:
U Vašingtonu: Kym Smithies, ksmithies@worldbank.org
U Albaniji: Ana Gjokutaj, agjokutaj@worldbank.org
U Bosni i Hervegovini: Sanja Tanić, stanic1@worldbank.org
Na Kosovu: Lundrim Aliu, laliu1@worldbank.org
U Crnoj Gori: Sanja Tanić, stanic1@worldbank.org
U Severnoj Makedoniji: Anita Božinovska, abozinovska@worldbank.org
U Srbiji: Vesna Kostić, vkostic@worldbank.org
