Skip to Main Navigation
САОПШТЕЊЕ ЗА МЕДИЈЕ 19. март 2018.

Повећан број запослених за 231.000 на западном Балкану, уз текуће економске изазове и емиграцију

БЕЧ, 19. март 2018 – Пораст запослености од 3,9 одсто у протеклих годину дана довео је до пораста броја запослених од укупно 231.000 у шест земаља западног Балкана, каже се у извештају Трендови на тржишту рада западног Балкана у 2018., који су данас представили Светска банка и Бечки институт за међународне економске студије (WIIW). Стопа незапослености такође је опала са 18,6 одсто на 16,2 одсто, што су историјски ниске вредности у неким од земаља.

Најбоље перформансе у смислу запослености показало је тржиште рада на Косову – повећање од  9,2 одсто, затим у Србији (4,3 одсто), Црној Гори (3,5 одсто), Албанији (3,4 одсто), БЈР Македонији (2,7 одсто) и Босни и Херцеговини (1,9 одсто). Упркос овом напретку, међутим, ниске стопе активности – нарочито међу женском популацијом и младима – заједно са високим стопама дугорочне незапослености и са распрострањеношћу неформалне запослености и даље представљају изазове за привредни раст у региону.

“Регион је остварио значајан напредак по питању унапређења перформанси тржишта рада у протеклих годину дана – што значи да више људи може да нађе посао,” каже Линда ван Гелдер, директорка Светске банке за западни Балкан. “Међутим, и даље видимо високе стопе људи који нису ни запослени, нити студирају нити похађају програме обуке и потребно је да нађемо начина да их се повеже са могућностима у будућности.”

Незапосленост међу младима која износи 37,6 одсто представља кључни изазов за регион. Ипак, ова стопа је у паду у односу на прошлу годину и скоро све земље региона имају најнижу стопу незапослености младих од 2010. године. Стопе незапослености се крећу од 29 одсто у Црној Гори и Србији, па до преко 50 одсто на Косову. У извештају се напомиње да може бити потешкоћа да се у тржиште рада реинтегришу млади људи који дужи период не раде или не студирају. Они такође могу бити суочени са разликом у заради, у смислу да зарађују и до 20 одсто мање од оних који се брже запосле.

У извештају се напомиње и да су стопе запослености за жене у порасту али су и даље ниске у поређењу са европским стандардима. У региону стопа запослености за жене износи 43,2 одсто, а вредности се крећу од ниске на Косову у износу од 13,1 одсто до високих 52,3 одсто у Србији. Јаз у стопи запослености између мушкараца и жена такође се смањује од 2010. године, и креће се од  28,9 одсто на Косову до 9,8 одсто у Црној Гори.

“Привредна кретања у региону крећу се у добром правцу,” каже Роберт Штерер, директор за науку Бечког института за међународне економске студије. “Увођење већег броја људи у запосленост, нарочито када су у питању млади и жене, представља и даље један од кључних изазова у региону за одржив економски и социјални напредак.”

Неколико препрека већем запошљавању треба да се реши како би се смањила текућа емиграција из региона, која је нарочито изражена међу младим, образованим људима. Да би се то постигло, потребни су додатни подаци. Земље у региону требало би да синхронизују своје податке о емиграцији и да унапреде регистрацију и публиковање статистичких података о миграцијама. Коришћење квалитетних података који су у складу са међународним стандардима везаним за састав радне снаге – како у земљи тако и у иностранству – даће прецизну анализу динамике кретања на тржишту рада у региону и омогућиће креирање политика којима би се истовремено решавали изазови везани за емиграцију и користиле предности миграција.

Боље везе између свршених средњошколаца и тржишта рада, уз мере да се задрже студенти, могу да повећају могућности за запошљавање. Политике као што су оне везане за бригу о деци,  смештај за старија лица, флексибилне форме запошљавања и већа доступност привремених послова додатно би побољшали улазак жена на тржиште рада.

Израду извештаја финансира Савезно министарство финансија Аустрије (Austrian Ministry of Finance).

 

Контакти:

Aутор: Хермине Видовић, vidovic@wiiw.ac.at

Вашингтон: Џон Македон, jmackedon@worldbank.org

Албанија: Ана Гјокута, agjokutaj@worldbank.org

Босна и Херцеговина: Јасмина Хаџић, jhadzic@worldbank.org

Косово: Лундрим Аљију, laliu@worldbank.org

Македонија: Анита Божиновска, abozinovska@worldbank.org

Црна Гора: Јасмина Хаџић, jhadzic@worldbank.org

Србија: Весна Костић, vkostic@worldbank.org


Саопштење бр.: 2018/ECA/77

Api
Api