Београд, 30. новембар, 2017 – Земљама западног Балкана биће потребно шест деценија да достигну ниво дохотка Европске уније (ЕУ) ако њихов привредни раст настави да се креће стопама оствареним између 1995. и 2015. године, каже се у најновијем извештају Светске банке.
Извештај „Западни Балкан: убрзање мотора раста и просперитета“, који је данас представљен у Бечу, разматра како шест земаља западном Балкана – Албанија, Босна и Херцеговина, Косово, бивша Југословенска република Македонија и Србија – могу да убрзају привредни раст и да брже достигну ниво доходака у ЕУ.
„Последњих година земље западног Балкана напредовале су у реформи јавних финансија и регенерисању привредног раста, али њихови грађани можда још не осећају користи од тога,” казала је Линда Ван Гелдер, директорка Светске банке за западни Балкан. „Усредсређеност на структурне реформе могу убрзати привредни раст и побољшати живот људи тако да достигне ниво стандарда у Европској унији.”
Реформе и макроекономска стабилност могу да помогну овим земљама да годишње расту око пет одсто, што би им омогућило да достигну стандард ЕУ за две, уместо шест деценија каже се у извештају.
Привредни раст у земљама западног Балкана пре 2008. године у просеку је био 5 до 6 одсто годишње и био је виши од оног у земљама ЕУ и у свету. Након финансијске кризе тај раст се преполовио и зауставио је хватање корака са животним стандардом у земљама ЕУ. Зато је њима потребан нови модел раста заснован на већој продуктивности и инвестицијама, већем извозу и већем учешћу приватног сектора у привреди.
„Привредни раст који је оствариван пре финансијске кризе доказ је потенцијала који имају земље западног Балкана“ казао је Хarald Вајглајн, директор одељења за економску политику, финансијска тржишта и царине, у Министарству финансија Аустрије, говорећи на почетку представљања студије. „Сада је најважније да се као приоритет примене мере које ће подстаћи приватне инвестиције, које ће ојачати регионалну сарадњу и отварати нова радна места.”
Већи извоз, веће инвестиције и већа запосленост су приоритет за све креаторе економске политике, наводи се у извештају. Боља економска сарадња у региону ће повећати учешће извоза у ГДП-ију, а извоз мора да се удвостручи како би се достигле мање земље које су већ чланице ЕУ. Учешће приватног сектора у привредама земаља у којима државни још увек води главну реч у привреди такође мора да добије значајнију улогу. Ниска и споро растућа продуктивност у земљама западног Балкана захтева побољшање услова пословања како би се привукли приватни инвеститори и повећао број приватни фирми.
Незапосленост је у овом региону скоро двоструко већа него у другим малим земљама у транзицији које су сада чланице ЕУ. Половина становништва способног за рад тражи посао а четвртина не може да га нађе. Зато је кључ у обезбеђењу да што више људи учествује на тржишту рада. То се може постићи тако што ће се отклонити узроци који људе одвраћају од рада с тим да се истовремено уклоне препреке за запошљавање са којима се суочавају старији, млади, жене и мањине.
Контакти:
У Вашингтону: Ким Смитис ksmithies@worldbank.org
У Албанији: Ана Ђокутај: agjokutaj@worldbank.org
У Босни и Херцеговини: Јасмина Хаџић, jhadzic@worldbank.org
На Косову: Лундрим Алиу, laliu1@worldbank.org
У БЈР Македонији: Анита Божиновска, abozinovska@worldbank.org
У Црној Гори: Јасмина Хаџић, jhadzic@worldbank.org
У Србији: Весна Костић, vkostic@worldbank.org
