ПРИШТИНА, 16. новембар 2017. године – Раст у Србији, као највећој привреди на Западном Балкану, према очекивањима би у 2017. години требало да се успори на 2 процента услед оштре зиме која је погодила секторе пољопривреде и грађевинарства. Упркос лошој пољопривредној сезони и успорењу свеукупног раста, запосленост у земљи је повећана за 4,3 процента. Ипак, незапосленост је и даље висока. У средњем року би пораст потрошње и инвестиција и опоравак пољопривредне производње требало да подстакну раст у Србији и помогну у отварању нових радних места.
Према најновијем Редовном економском извештају Светске банке за Западни Балкан (енг. WB RER), који је објављен данас у Приштини, Косово, земље Западног Балкана остварују пораст запослености, уз наставак раста у читавом региону. Очекује се да ће реигонални раст у 2017. години достићи 2,6 процената, што је довело до отварања 230.000 радних места до јуна 2017. године – а што представља пораст од 3,8 процената у односу на претходну годину. Упркос високој незапослености у шест земаља овог региона, стопе запослености су се вратиле на ниво пре 2008. године у Албанији, Косову, Бившој Југословенској Републици (БЈР) Македонији, Црној Гори и Србији. Више од половине нових радних места у региону отворено је у приватном сектору.
Извештај предвиђа повећање регионалног раста на 3,3 процента у 2018. и 3,6 процента у 2019. години. Инвестиције су подстакле значајан раст у Албанији, Косову и Црној Гори, док је потрошња донела стабилан раст у Босни и Херцеговини. У БЈР Македонији је претходна политичка криза успорила раст, као и изузетно хладна зима у Србији.
| 2016 | 2017проц. | 2018прој. | 2019прој. |
Албанија | 3,4 | 3,8 | 3,6 | 3,5 |
Босна и Херцеговина | 3,1 | 3,0 | 3,2 | 3,4 |
Косово | 3,4 | 4,4 | 4,8 | 4,8 |
Македонија, БЈР | 2,4 | 1,5 | 3,2 | 3,9 |
Црна Гора | 2,9 | 4,2 | 2,8 | 2,5 |
Србија | 2,8 | 2,0 | 3,0 | 3,5 |
Западни Балкан | 2,9 | 2,6 | 3,3 | 3,6 |
„Oхрабрује чињеница да се деценију након глобалне финансијске кризе запосленост коначно враћа на нивое пре кризе у већем делу региона,“ казала је Линда Ван Гелдер, директорка Светске банке за Западни Балкан. „Сада је битније него икад да земље Западног Балкана одрже замајац реформи, како би створиле прилике и побољшале животни стандард свих становника овог региона.“
Привредни раст је у комбинацији са отварањем нових радних места такође допринео смањењу стопе сиромаштва у сегиону. Пројектована стопа за 2017. годину од 23,6 процената је за цео процентни поен нижа од прошлогодишње, што указује на то да се ове године 124.000 људи извукло из сиромаштва.
Иако је прогноза привредног раста у земљама Западног Балкана и даље позитивна, ризици још увек постоје. Неизвесне политике или могуће враћање на старе политике могу успорити инвестиције и раст. Према извештају, ови ризици се могу ублажити одржавањем фискалне стабилности, уз истовремено убрзавање структурних реформи, као што су јачање јавних финансија и унапређење инвестиционог окружења и интеграција, као и напретком у агенди приступања Европској унији (ЕУ).
***
Претходне верзије Редовних економских извештаја за Западни Балкан можете пронаћи на линку: www.worldbank.org/eca/wbrer
Фејсбук: https://www.facebook.com/WorldBankSerbia/
