САРАЈЕВО, 28. септембар 2015.— Економске активности у шест земаља Југоисточне Европе (ЈИЕ6[1]) добијају на интензитету, а очекује се да ће раст у регион у 2015. достићи у просеку 1,8 процената, у поређењу са само 0,3 процента у 2014. години, како се наводи у последњем Редовном економском извештају Светске банке о југоисточној Европи (SEE RER). Privatne investicije su glavni uzrok privrednog rasta u JIE6.
У извештају се наводи да ће у региону током 2015. године раст бити стимулисан домаћом потражњом и дешавањима на глобалном економском плану.
Југоисточна Европа: Раст реалног БДП-а, у процентима
Извор: Прорачуни Светске банке засновани на подацима из националних завода за статистику. Напомена: *Пондерисани БДП према паритету куповне моћи. |
Највише стопе раста у 2015. години од 3,4 и 3,2 процента очекују се у Црној Гори и БЈР Македонији; најнижа стопа од 0,5 процента очекује се у Србији. Иако каскају за остатком земаља у региону ЈИЕ6, Србија и Босна и Херцеговина се опорављају од поплава које су их погодиле 2014. године брже него што се очекивало.
Опоравак је подстакао отварање нових радних места, а запошљавање у региону се полако побољшава, с тим да се у Србији и БЈР Македонији бележи раст запослености највећи од средине 2009. године. Па ипак, незапосленост остаје кључни структурни изазов, посебно међу младима. Незапосленост међу младима у региону и даље је веома висока и износи око 45 процената, што не само да са собом носи несагледиве краткорочне и дугорочне економске трошкове, већ има и социјалне последице.
У извештају се наводи да иако је макроекономска стабилност неопходна за одрживи раст прихода, она није довољна. Структурне реформе које се тичу тржишта рада, конкурентности и јавних финансија треба спровести како би се повећао привредни раст у региону ЈИЕ6 и како би привреде тих земаља поново почеле да се приближавају онима у ЕУ. То је процес који стоји у месту од избијања глобалне финансијске кризе 2008. године. Истрајавање на реформама, уз одржавање привредне стабилности даће подстицај привредном расту. Програм структурних реформи има више циљева: стимулисање запошљавања укидањем негативних подстицаја и препрека за формално запошљавање, подржавање инвестиција тако што ће се унапредити управљање и пословно окружење, као и унапређивање међународне интеграције и конективности. То такође захтева и да јавне службе и системи социјалне заштите буду ефикаснији и праведнији.
“Пажљиво дефинисање приоритета по питању економских политика од кључне је важности за управљање овим ризицима”, рекла је Галлина А Винцелетте, вођа програма и један од аутора извештаја. “Истрајавање на реформама је неопходно како би се обезбедила макро-фискална одрживост, посебно у светлу пооштравања финансијских услова, и проширио простор за коришћење фискалне политике за ублажавање будућих шокова.”
Пажња политичара у региону и у ЕУ окренута је и питању проласка миграната кроз регион. Земље у региону показале су зрелост и саосећање у односу на избеглице које пролазе кроз њихове земље. Изазов за ЕУ и земље у региону је да управљају овим изазовом на хуман начин, а да истовремено воде рачуна да не дође до прекида регионалне трговине, нарочито због тога што су ЈИЕ6 део производне мреже која завршава у западној Европи.
Прилив миграната у будућности може утицати на одлив људи из земаља ЈИЕ6 у чланице ЕУ, што ће утицати на њихова тржишта рада и прилив дознака. То је додатни подстицај овим земљама да спроводе политику која ће решавати њихово демографско питање, нарочито питања старења и смањења становништва.
“Подстицање запошљавања, улагање у људски капитал, преокретање тренда одлива становништва и стварање прилика за зараду код куће помоћи ће да се млади мотивишу да остану код куће или да се врате из иностранства” изјавила је Еллен Голдстеин, директорка Светске банке за југоисточну Европу. “Тиме ће не само решавати питање старења становништва већ и питање квалитета и квантитета људских ресурса на Балкану.”
[1] Земље ЈИЕ6 су Албанија, Босна и Херцеговина, Косово, БЈР Македонија, Црна Гора и Србија.
