Грађани Србије добијају већу енергетску сигурност, боље снабдевање домаћег тржишта храном и оспособљавање механизама за превенцију од поплава
Вашингтон, 3. октобар 2014. — Одбор извршних директора Светске банке одобрио је данас Србији зајам у износу од 227.5 милиона евра (односно, еквивалентни износ од 300 милиона америчких долара) за Пројекат хитног опоравка од поплава. Пројектом ће се помоћи Србији да се задовоље кључне потребе у секторима енергетике и пољопривреде, поправи оштећена инфраструктура за одбрану од поплава и помоћи ће се земљи да боље одговори на елементарне непогоде. Пројекат је припремљен након мајских поплава, најгорих у земљи откако се води евиденција.
Поплаве су директно погодиле око 1,6 милиона људи, или око једне петине укупног становништва у Србији, који живе на подручју 49 општина и градова. Поред тога, катастрофа је имала шири утицај на земљу у целини услед штете на систему за производњу и снабдевања електричном енергијом.
Пројекат хитног опоравка од поплава усредсређен је на приоритетне секторе који су идентификовани у документу Процена потреба за опоравак, који је у јуну и јулу сачинила Влада уз заједничку подршку Европске комисије, Програма Уједињених нација за развој и Светске банке.
Овај пројекат помоћи ће да се обезбеде неопходна средства и осигура континуирано снабдевање струјом током предстојеће зиме, и да се ојача кључна енергетска инфраструктура. Нарочито, пројектом ће се финансирати испумпавање воде из највећег српског рудника, копа Тамнава -Западно поље – које је и даље под водом и онеспособљено да обезбеди две трећине енергената неопходних за термоелектрану Колубара – и финансираће се заменски извори електричне енергије. У сектору пољопривреде пројекат ће помоћи да се обезбеди директна помоћ пољопривредним произвођачима у подручјима погођеним поплавама, кроз обезбеђивање извесности прихода која им је неопходна да би инвестирали у производњу. Пројектом ће се такође помоћи боља припремљеност за случај нових непогода кроз финансирање кључне инфраструктуре за заштиту од поплава.
“Не можемо зимус породице у Србији да препустимо хладноћи. Стога је обезбеђивање поузданог снабдевања електричном енергијом приоритет за Владу а и за нас,” каже Eлен Голдстин, директор Светске банке за југоисточну Европу. “Поуздано снабдевање струјом и адекватни пољопривредни приноси такође представљају кључне елементе за одржавање еконосмке активности и повратак српске привреде на пут раста након поплава.”
Конкретно, у енергетском сектору пројектом ће се подржати увоз електричне енергије (120 милиона евра) како би се побољшало снабдевање струјом и избегла непосредна енергетска криза, нарочито током прве зимске грејне сезоне после поплава. Њиме ће се такође подржати одређене мере управљања оптерећењем мреже, укључујући јачање дистрибутивне мреже, обезбеђивање мерача за подручја погођена поплавама, те мере енергетске ефикасности.
“Недавне поплаве показале су одређене рањивости које постоје у енергетском сектору у Србији,” рекла је Клаудија Васкес, вођа пројекта. “То је, опет, отворило конструктиван дијалог са Владом и другим значајним представницима о важним мерама структурне реформе које је неопходно спровести. Светска банка је спремна да ради са Владом на унапређењу финансијске одрживости енергетског сектора и окружења које би било повољно за инвестиције и допринело стварању радних места.”
У сектору пољопривреде, пројекaт ће подржати Владин текући програм подстицаја у пољопривреди како би се заштитила средства за живот пољопривредника погођених поплавама и умањио губитак прихода из пољопривреде - средства у износу од 53 милиона евра за покривање трошкова овог програма за плаћања пољопривредницима у 49 општина погођених поплавама.
Преостала средства из зајма биће искоришћена за финансирање хитних поправки на инфраструктури за заштиту од поплава и за контролу одводњавања, и за јачање техничких капацитета владиних тела за бољу превенцију и управљање поплавама.
Са овим зајмом портфолио Светске банке у Србији чини 8 пројеката у укупној вредности од око 1,1 милијарду америчких долара. Области у којима се пружа подршка укључују заштиту животне средине, здравство, социјалну заштиту и запошљавање, локалну инфраструктуру, образовање, конкурентност, развој финансијског сектора.
