Београд, 22. јун 2011 — Време за које теретни воз путује између Љубљане и Истанбула може се преполовити – смањити за читавих 25 сати – уколико се спроведу неопходне реформе железнице. То је порука коју шаље студија Светске банке „Реформе железнице у југоисточној Европи и Турској: На правом колосеку?“. Студија је данас представљена у Србији на скупу одржаном у згради Железница Србије, у Београду.
“Тест вожња европског експрес теретног воза Босфор у 2009. години између Љубљане и Истанбула трајала је 35 сати, мада у пракси она траје и више од 60 сати. Та драматична временска разлика има огромне економске последице. Јер, што је већа ефикасност железнице, веће су могућности железничких предузећа да се такмиче на ширим тржиштима“ каже Каролина Монсалве, саобраћајни економиста Светске банке и аутор студије.
Преко потребне реформе неће само штедети време и донети економске користи државним железницама већ ће довести и до приближавања овог сектора у југоисточној Европи и Турској стандардима Европске уније (ЕУ) и омогућити здраву конкуренцију која треба да побољша и теретни и путнички саобраћај.
Железница је у југоисточној Европи и Турској доживела пад обима саобраћаја у 2009. години. То је резултат утицаја светске финансијске кризе са краја 2008. године. Мањи саобраћај на пругама у великом броју случајева значио је знатно погоршане финансијске резултате државних железничких предузећа. Што је, пак, показало колика је цена одлагања реформи у овом сектору из времена привредног раста.
Извештај указује на три најважнија разлога због којих промене треба да буду приоритет. Прво, њима треба обезбедити усклађеност са прописима Европске уније. Друго, земље ће имати користи од увођења тих прописа. И на крају, ваља подићи способност државних предузећа да се носе са конкуренцијом кад се тржишта отворе како држава не би морала да их субвенционише још више.
Уз изузетак Бугарске и Румуније, које су већ чланице ЕУ, све земље региона обухваћене овом студијом теже чланству у ЕУ. За земље које су кандидати – попут Хрватске, Турске и бивше југословенске републике Македоније – брзина усклађивања са директивама ЕУ нарочито је важна. За земље потенцијалне кандидате за чланство – као што су Србија и Албанија – има више времена. Али, како су ове последње далеко заостале у реформама, потреба да их сада убрзају је неспорна.
Осим што се променама повећавају шансе земаља обухваћених извештајем за чланство у ЕУ, оне имају од њих и економске користи. Главни циљ реформи уведених 1990-тих у Европи био је увођење конкуренције; стварање бољег и више повезаног међународног теретног железничког саобраћаја; боље коришћење капацитета; стварање јединственог европског железничког простора и већег учешћа железнице у транспорту у односу на друге врсте превоза. Ти циљеви су за посматране земље исто тако, ако не и више важни у овом моменту него што су за земље чланице ЕУ.
Уз постојећу организацију предузећа и финансијске резултате које постижу, државне железнице наћи ће се пред великим изазовима кад се отвори тржиште и кад се уведе конкуренција. Што се тиче државне политике у овом сектору, постепено увођење низа реформи зарад побољшања финансијских резултата исплативије је и политички и економски од драматичних отпуштања у доба акутне кризе. Осим увођења нових прописа, потребно је и мењати културолошки приступ државних железница како би оне биле више окренуте тржишту. Оне треба да се усредсреде на задовољење потреба корисника и да пруже ефикасну услугу уз прихватљиве трошкове.
Уз обезбеђење ефикасног путничког саобраћаја транспорт железницом представља важан елемент производње, трговине и достављања репроматеријала. Конкурентан превоз железницом, у односу на све врсте превоза, представља кључну ставку привредне конкурентности.
И мада се реформе крећу у добром правцу, ова студија упозорава да их ваља убрзати.
”Главни циљ студије је да буде нека врста звона на узбуну и да укаже на неопходност убрзања реформи. Земље које желе да се придруже ЕУ треба да схвате да ће убрзање реформи у овој области повећати њихове шансе да добију позитивно мишљење о прописима у области железничког саобраћаја, као и да ће се убрзати њихов привредни раст”, каже Монсалве.
Она наглашава да „расположива средства треба усмерити на побољшање инфраструктуре и одржавање неопходног путничког саобраћаја, а не на одржавање у животу неефикасних државних железница оптерећених вишком радника и вођеним на превазиђени начин, а крајњи циљ је унапређење услуга у железничком саобраћају“.
