И друге земље на западном Балкану су се суочавале са сличним ризицима и то не само од поплава. Премало падавина у летњим месецима тешко су погодиле друге земље: суша 2012. у Албанији је знатно умањила производњу струје у Албанији, па је увоз струје повећао фискални дефицит. Суше и високе температуре су довеле до огромних губитака у пољопривреди у Македонији у 2007. и 2008., као и 2011. и 2012.
Земље западног Балкана су лоше припремљене за такве природне непогоде и научници нас упозоравају да ће климатске промене само погоршати ситуацију. Ове земље треба већ сада да размишљају како да се припреме да буду отпорније на такве ствари у будућности.
Глобално загревање је до сада већ заувек подигло температуру за 1,5 степени у односу на време пре развоја индустрије, а недавни извештај Светске банке „Смањите температуру: Суочавање са новом климатском нормалношћу“ наводи да постоји 40 одсто шанси да то глобално загревање подигне просечну температуру на земљи за више од четири степена пре 2100. године ако се ништа не предузме и да ће временски екстреми који се догађају сваких 100 година постати нова нормалност.
Извештај се бави и западним Балканом. Очекује се да ће се екстремни проблеми са водом – велике суше лети и поплаве зими и у пролеће – само погоршавати у региону, доводећи до великих последица у пољопривреди, енергетици и здрављу и сигурности становништва.
У свету чија температура је подигнута за четири степена, западни Балкан се издваја као „врућа тачка“, са чешћим топлотним ударима – покривајући и до 80 одсто летњих месеци – и до повећања сушних дана за 20 одсто. На све то ваља додати и бригу да неће бити довољно воде за људе и да ће све то утицати на њихово здравље, уз процену да ће се морталитет због врућине повећати за 20 одсто.
Осим тога, ризик од зимских и пролећних поплава – укључујући и поплаве које се дешавају једном у сто година – ће се повећати дуж Дунава, Саве и Тисе због већег топљења снега и обилнијих киша током зима.
Студија Светске банке „Ризици од поплава и земљотреса у Европи и централној Азији“, која ће ускоро изаћи из штампе, показује да су потенцијалне економске штете и губици од типа поплава које се дешавају једном у сто година на западном Балкану могу бити између три и 20 одсто националног дохотка зависно од државе у којој се догађају. Студија такође указује да је ризик од земљотреса и штета које они доносе у овим земљама стално присутан или је чак и повећан. Више од пола националног дохотка Албаније и БЈР Македоније би био потребан за санацију настале штете од јаких земљотреса – што грађани БРЈ Македоније са дужим памћењем могу да посведоче.
Као одговор на све ове претње, земље западног Балкана треба да се преоријентишу са хитног реаговања након катастрофе на активнији приступ који гледа унапред и подразумева управљање ризиком пре него што се катастрофе догоде. Недавно представљени српски национални програм управљања ризиком од катастрофа је важан корак у том смислу.
Основан средствима Европске уније, Програма Уједињених нација за развој, швајцарског Министарства за привреду, швајцарске Агенције за развој, аустријског Програма партнерства градова и Светске банке, овај програм ствара заједничке основе смањења ризика од разних врста непогода у Србији. Oд поплава, преко суша до земљотреса, овај програм обезбеђује простор за координацију управљања ризицима од непогода између владиних агенција, разних сектора и учесника.
Друге земље западног Балкана, укључујући и Босну и Херцеговину, начиниле су прве кораке ка стварању отпорности на националном нивоу. С обзиром на то да су ризици у региону заједнички, да постоји економска међузависност, као и да су потребе ових земаља сличне, регионални приступ овом проблему повећао би ефикасност управљања ризицима од непогода на западном Балкану.
Док цео света посматра и труди се да помогне земљама које се носе са последицама природних катастрофа од Непала до Хаитија, дискутује се како изградити неку врсту глобалног осигурања од ових катастрофа. У међувремену, неке земље западног Балкана су већ основале регионално осигуравајуће друштво Европа Ре, чија је улога да покрије ризик од природних катастрофа. Ово осигуравајуће друштво је у власништву влада Албаније, БРЈ Македоније и Србије и покрива осигурање приватних некретнина, малих предузећа и пољопривреде у случају катастрофа изазваних поплавама и земљотресима.
На жалост, за овим осигурањем још увек не постоји велика потражња од стране домаћинстава, власника малих предузећа и пољопривредника на западном Балкану, што значи да ће следећа велика катастрофа довести до разарајућих и ненадокнадивих губитака за многе грађане. Можда би владе земаља на западном Балкану могле да размотре да то осигурање буде обавезно и да се плаћа приликом укњижења власништва и његове продаје, рецимо. Турска је то већ урадила, чиме је помогла милионима домаћинстава и малих предузећа да се заштите од губитака приликом следеће катастрофе.
Врло је важно да земље западног Балкана постану свесне климатских промена и да се прилагоде свету са чешћим и жешћим несрећама. Ми у Светској банци спремни смо да подржимо ваш напор да изградите друштво отпорније на ове катастрофе.
