Економија је као шума. Много је продуктивније обезбедити да настају млада, здрава предузећа у којима се отварају нова радна места, него уз велике трошкове покушавати са спасавањем фирми које су одумрле.
Наравно, емотивно је увек веома тешко преболети када се неко божанствено, старо дрво сручи на земљу. Оно је одувек било део пејзажа на који смо поносни и представљало је дом за птице и веверице. Оне ће морати да се иселе одатле и оду на неко друго место. Верујем да многи још увек доживљавају велика јавна и друштвена предузећа настала некад давно слично као та стабла дрвета. Али, као што зна сваки добар шумар, опстанак здраве шуме заснива се на њеној обнови младим стаблима.
И зато ми се чини да су сигнали који однедавно долазе од креатора економске политике они прави. Полагано гашење државне подршке старим индустријама и усредсређеност на обнову привредног и продуктивног пејзажа Србије новим стаблима. Добродошлица директним страним улагањима, као и укидање препрека око добијања грађевинских дозвола, једноставније плаћање пореза и отклањање других бирократских зачкољица помоћи ће младим стаблима да пусте дубоко корење и да нарасту до зрелог дрвета у земљи која је иначе плодна са ресурсима, вештинама и која је близу тржишта.
