Pošto nema obdaništa u blizini, Marigona, žena od nešto preko 40 godina iz udaljenog sela u okolini grada Vučitrna na Kosovu, svakodnevno se bori da obezbedi čuvanje za svog petogodišnjeg sina, kako bi mogla da otputuje u prestonicu Prištinu koja je udaljena oko 30 kilometara (oko 18,64 milje), radi nege starije osobe. Njen muž takođe svakog jutra putuje na posao u Prištinu.
„Iz najbliže škole su nam rekli da ne mogu da organizuju predškolsko staranje jer nije bilo izdvojenog budžeta pošto je bilo samo nekoliko dece čije su se porodice obratile školi za upis“, kaže Marigona. Ponekad zamoli rođaka, a ponekad komšiju da čuva dete dok se ona ne vrati kući u kasnim popodnevnim satima.
Izazov je i nedostatak javnog prevoza za jednosatno putovanje do Prištine, a zatim još sat vremena nazad do njenog sela. Zajedno sa nekoliko ljudi iz svog sela ona deli organizovanu vožnju kombijem do i od Prištine. Privatni prevoz je redak i skuplji.
Marigona spada u manjinu zaposlenih žena na Kosovu. Prema podacima Kosovske agencije za statistiku, samo oko 20 odsto žena na Kosovu učestvuje u radnoj snazi, što je jedna od najnižih stopa u svetu.
Ona pripisuje nezaposlenost žena nedostatku finansijske podrške za preduzetništvo, nedostatku informacija o dostupnim mogućnostima, nedostatku obrazovanja i tradicijama zajednice u ruralnim oblastima Kosova koje primoravaju mnoge žene da ostanu kod kuće kako bi se brinule o deci i starima i kuvale obroke za širu porodicu.
U nedavnoj studiji Svetske banke „Žene, biznis i zakon 2023“ koja je strukturisana oko životnog ciklusa zaposlenih žena u 190 ekonomija, Kosovo je dobilo 91,9 od 100 bodova, što je rezultat viši od regionalnog proseka zabeleženog u istočnoj i centralnoj Evropi i Aziji (84,4). Kada su u pitanju ograničenja slobode kretanja, zakoni koji utiču na odluke žena da rade, zakoni koji utiču na plate žena, ograničenja vezana za brak, ograničenja za žene da započnu i vode posao, kao i rodne razlike u vezi sa imovinom i nasleđem, Kosovo dobija savršen rezultat. Međutim, kada je reč o zakonima koji utiču na rad žena nakon rađanja dece i zakonima koji utiču na veličinu ženske penzije, Kosovo bi moglo da razmotri reforme u cilju poboljšanja pravne jednakosti žena.
„Kosovo ima dobre rezultate u zakonodavstvu relevantnom za zapošljavanje i preduzetničke mogućnosti žena, ali još uvek postoji jaz između ukupnog pravnog i regulatornog okvira i njegovog uticaja u praksi na stvaranje ekonomskih mogućnosti za žene“, kaže direktor Svetske banke Masimilijano Paolući (Massimiliano Paolucci). „Sa druge strane, bez doprinosa žena privrednom rastu biće nemoguće stvoriti prosperitetnije Kosovo“, dodao je on, pričajući o ovom izazovu za razvoj Kosova.
Sposobnost traženja posla zavisi i od okruženja koje omogućava podelu odgovornosti za negu u kući, što u velikoj meri opterećuje žene. Tradicionalne društvene norme na Kosovu dodeljuju porodične obaveze skoro isključivo ženama, a pristup visokokvalitetnoj pristupačnoj nezi dece i starijih je ograničen, posebno izvan glavnog grada i u ruralnim oblastima.
Uprkos poboljšanjima među mlađim generacijama, žene na Kosovu i dalje imaju niži nivo obrazovanja od muškaraca. Oko 50% radno sposobnih žena ima niže srednje obrazovanje ili niže. Stopa zaposlenosti među niže obrazovanima je niska, 30% među muškarcima i 5% među ženama. Žene takođe imaju veće šanse da nemaju radno iskustvo nego muškarci: 70% žena u starosnoj grupi 25-29 nije zaposleno, niti je u obrazovanju ili na obuci.
Da bi se uhvatile u koštac sa ovim izazovima, države obično koriste mešavinu politika, podsticaja i programa direktno usmerenih na žene. Na Kosovu je potreban dalji politički dijalog da bi se utvrdilo koje politike su najbolji motor za ovu promenu.
Službe za brigu o deci i starijima treba da budu dostupne široj javnosti. Obrazovanje žena treba poboljšati kako bi se povećale njihove šanse da se zaposle i rade, kao i kvalitet njihovog zaposlenja. Država može da interveniše politikom podrške odmah nakon ili čak pre diplomiranja kako bi otvorila mogućnosti za sticanje iskustva. Zdravstvena i socijalna davanja bi se mogla reformisati kako bi se bolje pomoglo u smanjenju ugroženosti žena u slučaju bolesti ili gubitka posla. Takođe, pristup finansijama i drugim podsticajima za žene preduzetnice mogao bi biti dostupniji i lakši za pristup.
