У мају 2014. године на српско тло је за само пет дана пала тромесечна количина кише. Погођено је више од 20% становништва и уништене су велике површине пољопривредног земљишта. Највећи рударски комплекс који угљем снабдева термоелектране које производе преко 50% електричне енергије за потребе земље, претворен је у мочвару. Штета настала широм земље је изазвала ударе на финансијски систем и довела до пада БДП-а у 2014. години. У периоду после те катастрофе, међународна заједница је интензивирала помоћ и обезбедила Србији преко 1 милијарде ЕУР као подршку обнови и изградњи.
Само две године после историјских поплава, српска привреда је поново на добром путу - како у погледу главних фискалних индикатора тако и у погледу сервисирања дугова. До краја 2016. године, реални раст БДП-а је достигао 2,5%, фискални дефицит се смањио са 6,7% БДП-а у 2014. години на 1,4%, а дефицит текућих трансакција је опао са 6% на 4%.
Повећање отпорности на шокове
Овај брзи економски опоравак представља значајан подвиг, с обзиром на то да је пре те катастрофе српска привреда тек почела да се опоравља од светске економске кризе из 2008. године и да спроводи низ финансијских реформи - укључујући и побољшање управљања државним дугом и ризицима. Министарство финансија Републике Србије је било под притиском да финансира државне послове путем обимног задуживања, а Управа за јвни дуг (УЈД) је била задужена за смањење трошкова задуживања како би се створио простор у државном буџету.
Партнерство са Трезором Светске банке
Српски тим је искористио помоћ Програма за управљање државним дугом и ризицима (GDRM), иницијативе Трезора Светске банке која је усмерена ка земљама са средњим нивоом дохотка и коју финансира Швајцарски државни секретаријат за економске послове (SECO). Тај програм пружа стручну и техничку помоћ у вези са управљањем дугом која је прилагођена потребама сваке земље појединачно.
"УЈД је већ имала стратегију задуживања, али анализа није била довољно динамична" каже Цигдем Аслан, руководилац пројекта Трезора Светске банке.
"Нису користили симулацију потенцијалних сценарија - као што су депрецијација, промене каматних стопа или друге осетљивости на ризике промене трошкова."
Заједнички тим је утврдио теме у вези са којима би даља анализа била корисна, укључујући (1) однос домаћег и спољног дуга; (2) изворе финансирања деноминиране у страној валути у односу на изворе деноминиране у домаћој валути; (Иии) фиксне у односу на варијабилне каматне стопе; (3) депрецијацију домаће валуте; и (в) просечан рок доспећа портфолија дуга.
Утврђивање и обезбеђивање инструмената за успех
Ради оптимизације портфолија и унапређења управљања ризицима, заједнички тим је одлучио да употреби методологију Средњорочне стратегије управљања дугом коју су израдили Светска банка и ММФ (MTDS) како би проценио алтернативне стратегије задуживања ради квантификовања ризика.
Експерти GDRM су обучили УЈД за коришћење тих инструмената и обезбедили подршку при симулацији различитих потенцијалних сценарија. Информације добијене из симулација тих сценарија припремиле су УЈД за квалитетну дискусију са кључним креаторима макроекономске политике у Министарству финансија, укључујући и Управу за трезор, Сектор за макроекономске и фискалне анализе и пројекције, државне секретаре и НБС.
Тим за GDRM и УЈД су сачинили и годишњи план задуживања, у складу са стратегијом управљања дугом. Ревидирана стратегија и годишњи план су објављени 2012. године, а тим ревидира стратегију једном годишње, коригујући је на основу ажурираних државних и фискалних ограничења и по потреби ангажујући експерте Светске банке за GDRM. Ради транспарентности, УЈД објављује и стратегију и календар емисија на свом веб-сајту.
Подржавање реализације стратегије
Док је тим за GDRM подржавао израду стратегије, тим за банкарске производе Светске банке је припремао прву гаранцију на основу политике (PBG) као подршку тржишном кредиту за буџетско финансирање. Та трансакција је означила повратак Србије на међународна финансијска тржишта и помогла да се прикупи близу 300 милиона ЕУР у време кад су тржишта била нестабилна, а Србија није била добро позната као државни емитент.
Гаранција је омогућила влади да удвостручи просечан рок свог тржишног задуживања и да обезбеди значајно ниже трошкове финансирања. Још једна важна корист је било искуство које је Србија стекла кроз сарадњу са светским кредиторима. Од те трансакције, Србија је самостално позајмила преко 5 милијарди УСД са тржишта и сад изазива веома велико интересовање међу светским инвеститорима.
Србија побољшава кључне параметре задуживања
"Државно задуживање има позитиван утицај на развој тржишта капитала јер постаје референца за целу привреду" каже Тони Верхеијен, директор канцеларије Светске банке у Србији.
Смањење каматних стопа за становништво на рекордно ниских 4% у 2016. години, у спрези са продужењем рока доспећа државних обвезница, значи да сада више потрошача и фирми има приступ кредитима и да могу да планирају будућа улагања.
Преко програма GDRM, Србија и даље има приступ правовременој подршци за управљање ризицима - стручном знању у правој форми и у право време.
