Приштина, Косово - Пре него што се повезала на интернет, Фиторе Перчуку, косовска пољопривредница, губила је пуно времена и новца да би посетила сваки супермаркет у свом региону како би излагала поврће које је желела да прода. Сада, користи свој паметни телефон да шаље фотографије свог парадајза, своје паприке и својих корнишона тим супермаркетима и да добије брз одговор који јој штеди време и новац за гориво или превоз.
„Интернет је веома добар. Не морамо да шаљемо своје поврће менаџерима бројних продавница и супермаркета са којима радимо и они не морају да долазе код нас да виде наше производе. Шаљемо им фотографије наших производа директно из нашег стакленика, користећи Viber, WhatsUp или Facebook“ , каже Перчуку, која води мало породично предузеће Анди БиоФрут, које обухвата два стакленика који се налазе близу њеног дома.
Она користи интернет на свом паметном телефону зато што у њеном граду Вучитрну, само 30 километара северно од престонице Косова Приштине, још увек не постоји широкопојасна конекција. Једина друга опција за њу је да се повеже преко антене дугог домета на Wi-Fi конекцију у другом селу. Али та конекција, каже она, веома је непоуздана, посебно када је време лоше.
„Било би сјајно када бисмо имали кабловски интернет у свом дому. Могли бисмо да вршимо и видимо банкарска плаћања електронски. Плаћали бисмо порез Пореској управи електронским путем“, каже Перчуку, објашњавајући како би поуздана и јефтина конекција на широкопојасни интернет у њеном дому била корисна.
„Такође, инсталирали бисмо камере повезане преко интернета у нашим стакленицима да бисмо их пратили. Морамо да путујемо до града да бисмо испоручили поврће супермаркетима и желели бисмо да се побринемо да наши радници раде када нисмо присутни и да видимо да ли има крађе или штете на имовини“, објашњава она.
Такво унапређење продуктивности и повезаности са тржиштем помогло би другим предузећима у сеоским срединама да се развијају и стварају радна места. Перчукина породица је успела да развије своје пољопривредно предузеће захваљујући владиним субвенцијама. Међутим, упркос скоријем развоју пољопривреде, многи људи у сеоским срединама, а посебно жене, немају посла и живе у сиромаштву. Две трећине свих сиромашних и екстремно сиромашних људи на Косову живе у сеоским срединама и са мање од 1,72 €, односно 1,20 € дневно.
Влада жели да прошири услуге широкопојасног интернета у сеоским срединама како би се премостила разлика у развоју између сеоских и градских средина и подстакао привредни раст. Интернет може да повеже већи број људи са економским и друштвеним приликама. Потребна је јавна подршка да се повежу они људи који су под највећим ризиком да заостану у дигиталној економији: сиромашни, жене и мештани села.
„Широкопојасна инфраструктура ће омогућити сеоским срединама да се развијају и да се више интегришу у нашој земљи“, каже косовски министар за економски развој, Бљеранд Ставиљеци. „Такође, поплочаће пут за напредне вештине, већи извоз услуга у сектору информационе и комуникационе технологије и за дигитализованија предузећа“, објашњава он.
Напоре Косова да унапреди своју постојећу инфраструктуру широкопојасног интернета у сеоским срединама помаже Светска банка. Светска банка ради са Владом на осмишљавању националног програма широкопојасне конекције који ће решити разлике у инфраструктури између градских и сеоских средина. Подршка обухвата организацију делотворне размене инфраструктуре у телекомуникационом и енергетском сектору, уз могућност да се обезбеди бржи широкопојасни приступ сеоским срединама по нижој цени.
Светска банка подржава и иницијативу Владе Косова да повећа употребу интернета и да промовише конкурентну и зелену економију. Тренутно, подршка обухвата пробни пројекат да се повеже већи број жена са дигиталном економијом преко пробног пројекта „зелена радна места“. Ово ће 100 незапослених жена у сеоским срединама опремити техничким и лаким вештинама како би се повезале са глобалним онлајн приликама за запошљавање. То ће помоћи да реши једна од највиших стопа незапослености у Европи, која тренутно износи 35,3 процента, а која је посебно висока међу женама.
„Интернет отвара врата ка информацијама, радним местима, већим приступом јавним услугама свих врста“, каже руководилац Светске банке на Косову Јан-Петер Олтерс. „Примена улагања у широкопојасну инфраструктуру у сеоским срединама, које су посебно тешко погођене када говоримо о незапослености и економској неактивности, требало би да унапреди продуктивност постојећих активности у, на пример, пољопривреди, и да дозволи мештанима, посебно женама, да развијају нове економске прилике“, додаје он.
Те прилике из дигиталне економије биће од користи и другима као Перчуку. Њихова предузећа—која су тренутно ограничена на локална тржишта—ширила би се и на цело Косово и шире. На крају, постоји нада да ће предности које доноси широкопојасни интернет у сеоским срединама бити од користи за целу земљу.
