„Posle rasta od 2,2 procenta u 2011. godini, rane indikacije ukazuju na to da šest zemalja jugoistočne Evrope (JIE6) doživljavaju značajno usporavanje rasta na 1,1 procenat u 2012. godini“, kaže Željko Bogetić, vodeći ekonomista za zapadni Balkan u Svetskoj banci i autor Redovnog ekonomskog izveštaja za jugoistočnu Evropu br. 2 (REI JIE), drugog u nizu redovnih polugodišnjih izveštaja. „Slabi ekonomski uslovi u evrozoni negativno su se odrazili na domaću tražnju, trgovinu i državne prihode u zemljama JIE6“.
Mada bi pad rasta na 1 procenat predstavljao značajno usporavanje, Bogetić je naglasio i da bi ta brojka mogla da bude i gora, zavisno od toga kako se bude razrešila grčka ekonomska kriza.
„Važno je da ova osnovna projekcija pretpostavlja rešenje grčke krize bez turbulencija i obuzdavanje širenja zaraze. Otuda i važnost jačanja fiskalnih i finansijskih amortizera u svim zemljama.“
S obzirom na visoke nivoe javnog duga i pritiske u pogledu finansiranja, većina zemalja mora da usvoji obimne programe fiskalne konsolidacije.
„To je ključni kratkoročni izazov za politiku kod zemalja čiji odnos javnog duga prema BDP-u beleži brz rast“, kaže Bogetić, naglašavajući da „ekonomska politika mora da uspostavi ravnotežu između potrebe da, s jedne strane, popravi javne finansije i smanji makroekonomske ranjivosti, a da, s druge strane, poboljša ekonomsko-politički ambijent za investicije, rast i radna mesta“.
Finansijski sektor u JIE6 je i dalje relativno dobro pozicioniran, ali su rizici povišeni, posebno s obzirom na visok rizik od širenja zaraze od grčke krize. Od izuzetne je važnosti da vlasti nastave da preduzimaju proaktivne mere i da traže od banaka da prave rezerve i da jačaju otpornost sektora.
Kreatori politike treba posebno da imaju u vidu tešku socijalnu situaciju i s njom povezane trendove: zemlje JIE6 beleže najviše stope nezaposlenosti i siromaštva u Evropi.
Rast je bio slab i uglavnom nije bio praćen otvaranjem novih radnih mesta tokom tek nastalog oporavka u periodu 2010-2011. godine. Prema kako objektivnim tako i subjektivnim pokazateljima blagostanja, napredak u smanjenju siromaštva iz perioda pre krize se poništava, a srednja klasa je postala ugroženija.
U svetlu mnogo umerenijih izgleda za rast nego pre krize i visokih socijalnih pritisaka, vlade zemalja JIE6 treba da usvoje ambiciozniji i hitniji program strukturne reforme usmeren ka rastu i radnim mestima.
Međutim, na duži rok, zemlje JIE6 se nalaze pred istorijskom prilikom da iskoriste evropski „voz konvergencije“ – smanjenje dugoročnog jaza u dohotku po glavi stanovnika u odnosu na razvijene, „centralne“ zemlje Evropske unije (EU). Sve zemlje koje su ranije ušle u EU doživele su ovo snažno „pristizanje“. Isti taj „voz konvergencije“ očekuje nove zemlje kandidate za ulazak u EU među zemljama JIE6, ali samo uz odgovarajuće politike i reforme.
„Program dugoročne strukturne reforme JIE6 mora da bude fokusiran na intenziviranje trgovinskih i finansijskih tokova i posebno na reformisanje tržišta rada i javnih sektora“, kaže Džejn Armitidž, regionalna direktorka i koordinator za jugoistočnu Evropu iz Svetske banke.
Posebna karakteristika izveštaja je fokus na dugoročne izglede za konvergenciju zemalja JIE6 sa razvijenim evropskim zemljama i s tim povezani izazovi u pogledu politika.
* JIE6 čine Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, BJR Makedonija, Crna Gora i Srbija.
Osobe za kontakt:
Beograd: Vesna Kostic, +381 11 3023 747, vkostic@worldbank.org
U Vašingtonu: Kristyn Schrader, +1 (202) 458-2736,kschrader@worldbank.org
Za zahteve elektronskih medija: Natalia Cieslik, (202) 458-9369, ncieslik@worldbank.org
