PRIŠTINA, 9. decembar 2024 - Ulaganje u klimatsku otpornost i prelazak ekonomije sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije pomoći će Kosovu da podrži svoj održivi ekonomski razvoj i zaštiti građane od prirodnih opasnosti, navodi se u Izveštaju Grupe Svetske banke o klimi i razvoju za Kosovo, koji je danas objavljen.
U izveštaju se zaključuje da bi Kosovo trebalo da uloži oko $2,8 milijardi u narednoj deceniji da zaštiti ljude i imovinu od štetnih i eskalirajućih uticaja klimatskih promena. Dugoročno gledano, sveobuhvatna ulaganja u prilagođavanje predstavljaju ekvivalent od 1,4 procenata BDP-a godišnje do 2050. godine. Dok su troškovi ulaganja u prilagođavanje nesumnjivo visoki, troškovi nedelovanja su još veći, kao i koristi akcija.
„Kosovo je postiglo značajna poboljšanja u svom životnom standardu u protekloj deceniji, ali ovi dobici su došli sa nekim neželjenim uticajima na životnu sredinu i zdravlje,“ rekao je Massimiliano Paolucci, Menadžer Svetske banke za Kosovo i Severnu Makedoniju. „Očekuje se da će ulaganja u klimatske akcije doneti značajne koristi za životnu sredinu i javno zdravlje uz stvaranje novih mogućnosti za zapošljavanje.“
Sprovođenjem inicijativa za prilagođavanje klimi, Kosovo može unaprediti razvoj ljudskog kapitala i omogućiti radnoj snazi zemlje da unapredi veštine i poveća trgovinske mogućnosti. Ulaganje u prilagođavanje donelo bi druge ekonomske koristi, uključujući u ključnim sektorima kao što je poljoprivreda, očuvanjem ruralnih sredstava za život ili železnički sektori i sektori otpada gdje su identifikovane koristi za životnu sredinu i javno zdravlje.
Istorijski se oslanjajući na ugalj zbog svojih bogatih nalazišta lignita, Kosovo se suočava sa izazovima zastarenja, neefikasnih elektrana na lignit, kao i pogoršanja transportne, grejne i stambene infrastrukture. Ovi faktori doprinose degradaciji životne sredine i negativnim zdravstvenim ishodima, ističući ranjivost stanovnika Kosova zbog fluktuacija cena energije, energetskog siromaštva i visoke cenu zagađenja vazduha.
Izveštaj naglašava da je ubrzanje energetske tranzicije radi postizanja neto nultih emisija u celoj ekonomiji na Kosovu do 2050. godine izvodljivo, ali će zahtevati radikalnu transformaciju i odlučnu akciju na nacionalnom i regionalnom nivou. Na primer, elektrane na lignit bi morale biti ukinute i potpuno stavljene van pogona do 2045. godine, zamenjene značajnim povećanjem kapaciteta vetra i sunca, dopunjeno skladištenjem i jakim regionalnim vezama. Privatni sektor će igrati ključnu ulogu u pokretanju ove transformacije ulaganjem u obnovljive izvore energije, razvojem inovativnih tehnologija i podsticanjem partnerstava za izgradnju održivije energetske budućnosti. Komercijalne banke i firme imaju mnogo da doprinesu podršci i ublažavanju i prilagođavanju na Kosovu.
“U okviru putanje za neto nula emisije za Kosovo, očekuje se da će privatni sektor igrati vodeću ulogu u dekarbonizaciji, doprinoseći oko 85 procenata potrebnih investicija, posebno u sektorima transporta, zgradarstva i energetike,” rekao je Nicolas Marquier, IFC Regionalni menadžer za zapadni Balkan. „Da bi se mobilizirao ovaj kapital, bit će ključno uspostaviti povoljno regulatorno okruženje koje podržava ulaganja usmerena na klimu.”
Izvještaj nudi preporuke za reforme politike i ulaganja koje se fokusiraju na ono što se može i treba učiniti u kratkom roku (do 2030. godine), s ciljem postavljanja temelja za povećanje klimatskih mera u narednim decenijama.
Preuzmite Izveštaj o klimi i razvoju za Kosovo ovde.
